SAMIT U BERLINU

Obećali da će prestati da ratuju u Libiji

Ključni međunarodni igrači u sukobu u Libiji potpisali da će poštovati embargo na prodaju oružja i da neće pružati vojnu pomoć zaraćenim stranama
2262 pregleda 3 komentar(a)
Učesnici jučerašnjeg samita o Libiji u Berlinu, Foto: AP
Učesnici jučerašnjeg samita o Libiji u Berlinu, Foto: AP

Njemačka kancelarka Angela Merkel kazala je juče da su države koje imaju interese u dugogodišnjem konfliktu u Libiji pristale da poštuju do sada zanemarivani embargo na prodaju oružja koji ubuduće treba da bude bolje kontrolisan.

Učesnici jučerašnjeg samita u Berlinu pristali su da više ne pružaju vojnu pomoć zaraćenim stranama dok traje primirje, kazala je Merkelova nakon četiri sata razgovora u njenom kancelarijatu u Berlinu.

„Dogovorili smo sveobuhvatni plan napretka“, kazala je Merkel. „Mogu reći da su svi učesnici konstruktivno sarađivali. Svi smo se složili da treba da poštujemo embargo na prodaju oružja i da taj embargo treba da bude bolje kontrolisan“, kazala je Merkel.

Njemačka kancelarka takođe je kazala da su se svi učesnici konferencije dogovorili da više neće pružati vojnu podršku zaraćenim stranama.

Merkelova je juče bila domaćin samita na kojem su učestvovali predstavnici zaraćenih strana u Libiji, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i lideri još 11 država uključujući Tajipa Erdogana, Vladimira Putina, Borisa Džonsona, Emanuela Makrona i američkog državnog sekretara Majka Pompea.

Dvojica najvećih libijskih rivala takođe su juče bili u Berlinu, premijer Fajez Saradž i general Kalifa Haftar. Na pitanje novinara da li su Saradž i Haftar učestvovali u pregovorima, Merkelova je kazala: „Razgovarali smo sa njima odvojeno jer su razlike između njih tolike da oni trenutno ne razgovaraju direktno jedan sa drugim“.

Njemački šef diplomatije kazao je sinoć da su svjesni da „potpisi neće biti dovoljni i da je rad tek počeo”, ali je pohvalio „duh saradnje”.

Uloga stranih država u sukobu u Libiji došla je u fokus posljednjih mjeseci, nakon što je Turska usvojila kontroverzni zakon za raspoređivanja trupa u Tripoliju koje bi pomogle snagama premijera Saradža koje su pod udarom Libijske nacionalne armije, koju predvodi general Haftar.

Haftar, koji kontroliše istok Libije, ima podršku Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, ruskih plaćenika i afričkih trupa.

U subotu, specijalni izaslanik UN u Libiji Gasan Salame pozvao je međunarodne sile da prekinu sa podrškom lokalnim posredničkim grupama u Libiji, šaljući plaćenike, oružje, finansije i direktnu vojnu podršku.

On je za BBC kazao da takvi postupci stvaraju „zlokobni krug“ u kojem velike sile izazivaju konflikte a njihove ambicije dovode do novih podjela u Libiji. Salame je takođe kazao da je u Libiju stiglo i 2000 vojnika iz sirijskog građanskog rata.

Ključnim igračima u Libiji smatraju se Turska i Rusija, koje su nedavno inicirale primirje i u Moskvi organizovale minisamit sukobljenih strana.

Putin i Erdogan, koji u Libiji podržavaju različite strane, juče su se sastali na marginama konferencije u Berlinu, a ruski lider je nakon tog susreta kazao „ne gubimo nadu da će se dijalog nastaviti i konflikt biti riješen“.

U kolumni, koju je u subotu objavio „Politko“, Erdogan je pozvao Evropu da podrži napore Turske u Libiji i pruži vojnu podršku Seradžovoj vladi.

Ranije juče, libijska Nacionalna naftna korporacija, saopštila je da su snage pod komandom Haftara zatvorile dva ključna naftna polja na jugozapadu zemlje, nakon što su prethodno zatvorila sve istočne terminale za izvoz nafte. Iz koorporacije je saopšteno da su sada operativne samo pomorske platforme i jedno manje postrojenje.