Plan Evropske unije da udahne život ekonomijama posrnulim zbog pandemije koronavirusa juče je visio o koncu dok su se lideri prepirali kako da podijele ogromni fond za oporavak i kakve uslove da postave zemljama za dobijanje sredstava iz fonda.
Trećeg dana napetog samita u Briselu, 27 zemalja članica EU i dalje su pokušavale da nađu kompromis u vezi sa paketom vrijednim 1,8 biliona (hiljada milijardi) eura za naredni dugoročni budžet bloka i fond za oporavak kako bi se Evropa izukla iz najdublje recesije od Drugog svjetskog rata. Rojtersovi diplomatski izvori kazali su da sinoć nije bilo jasno da li će se samit nastaviti i danas ili će lideri EU ponovo pokušati da postignu dogovor idućeg mjeseca.
Predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard kazala je Rojtersu da bi evropskim liderima bilo bolje da se slože oko „ambicioznog“ paketa pomoći, nego da postignu brzi dogovor po svaku cijenu. „U idealnim okolnostima, dogovor lidera bi trebalo da bude ambiciozan u smislu veličine i sastava paketa... čak i ako bi to zahtijevalo još malo vremena“, kazala je.
Veći dio predloženog fonda za oporavak od 750 milijardi eura, koje bi sa tržišta kapitala podigla Evropska komisija, bio bi namijenjen teško pogođenim mediteranskim zemljama sa ruba Unije.
Tačke sporenja su veličina fonda i odnos između bespovratnih sredstava i zajmova. Takozvane škrte zemlje, na čelu sa Nizozemskom, pokušavaju da ograniče veličinu fonda u razgovorima koji ističu jaz između sjevera i juga EU. Rojters je sinoć javio, pozivajući se na diplomatske izvore, da su lideri pokušavali da se dogovore oko 350 milijardi eura grantova - što je znatno manje od prvobitno predloženih 500 milijardi – kao mogući kompromis sa sjeverom, iako se Italija protivila uslovima za raspodjelu novca koje je predlagala Nizozemska.
„Visina bespovratnih sredstava predstavlja biti ili ne biti“, kazao je jedan diplomata Rojtersu.
Razlike su istaknute i u vezi sa predloženim novim mehanizmom za vladavinu prava kojim bi se moglo zamrznuti finansiranje zemalja koje se izruguju demokratskim principima.
Mađarska, uz podršku euroskeptičnog saveznika Poljske, zaprijetila je vetom na finansijski paket ukoliko bi raspodjela sredstava zavisila od uslova da se ispunjavaju demokratski principi koje traže liberalnije članice sa sjevera i zapada bloka.
Premijer Luksemburga Ksavijer Betel kazao je da su ovakvi uslovi neophodni kako bi se sačuvale demokratske vrijednosti koje predstavljaju kičmu Evropske unije.
„Jer Evropa nije piljara gdje možete da birate šta ćete, a šta nećete. Evropa, prije svega, predstavlja vrijednosti koje štitimo“, kazao je.
Prema nekim izvorima, ovaj samit predstavlja kritični momenat za blizu 70 godina staru evropsku integraciju. Neuspjeh da se postigne dogovor tokom ovako žestoke zdravstvene i ekonomske krize mogao bi dodatno potpiriti sumnje u održivost bloka i unervoziti finansijska tržišta.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis, čija se zemlja oporavljala od decenije dužničke krize kada je pogodila pandemija, pozvao je na jedinstvo, navodeći da Evropa ne može da priušti sebi da izgleda „podijeljeno ili slabo“. Pojedine evropske diplomate kazale su Rojtersu da bi razgovori mogli da se nastave i danas, iako je vjerovatnije da će se organizovati novi samit krajem jula ili u avgustu ukoliko se dogovor ne postigne.
Bonus video:
