češka političarka

Usamljeni šerif EU: Ona staje na crtu Orbanu i Kačinjskom

Jurova se tako našla suočena sa suštinski važnim pitanjima za EU. Da li je moguće postići ravnotežu između slobode govora i očuvanja demokratije koja će zadovoljiti svih 27 zemalja članica? Mogu li te zemlje da se dogovore oko osnovnih koncepata oko toga šta vladavina prava zapravo znači i, ako je odgovor “ne”, da li EU ima budućnost?

5422 pregleda 0 komentar(a)
Jurova, Foto: Wikipedia
Jurova, Foto: Wikipedia

Žena zadužena za očuvanje suštinskih vrijednosti Evropske unije stigla je u Brisel prije šest godina bez ikakvog iskustva u EU politici i dobila resor koji nije željela ali se vrlo uspješno pokazala. Sada se Vera Jurova našla u centru dvije velike bitke koje će odrediti budućnost i opstanak EU, piše nova.rs.

Kao potpredsjednica Evropske komisije zadužena za vrijednosti i transparentnost, češka političarka našla se u centru sukoba Brisela i Mađarske i Poljske oko vladavine prava. Sukob se toliko razbuktao da je doveo u pitanje budžet EU vredan 1,8 biliona eura i paket pomoći za borbu protiv koronavirusa.

Istovremeno sa sukobom oko poštovanja vladavine prava, Jurova je radila na planu zaštite demokratije u EU u svetlu talasa dezinformacija i propadanja slobodnih medija u nekim zemljama članicama.

Jurova se tako našla suočena sa suštinski važnim pitanjima za EU. Da li je moguće postići ravnotežu između slobode govora i očuvanja demokratije koja će zadovoljiti svih 27 zemalja članica? Mogu li te zemlje da se dogovore oko osnovnih koncepata oko toga šta vladavina prava zapravo znači i, ako je odgovor “ne”, da li EU ima budućnost?

Većina ovoga bila je novina za Jurovu kada je stigla u Komisiju 2014. godine posle samo godinu dana u češkoj vladi gdje je bila ministarka regionalnog razvoja – što je njena specijalnost – i nadala se sličnom mjestu u EU administraciji.

Završila je kao komesar za pravosuđe i izgradila reputaciju iskusne i oštre političarke skromnog ponašanja i rečenica koje se pamte. Na mjesto potpredsednice je promovisana prošle godine i postala zadužena za rad Komisije na sprovođenju vladavine prava i zaštite demokratskog sistema EU od spoljnih uticaja.

U toj ulozi kombinovala je moćne javne komentare i pažljiviji i pomirljiviji pristup iza kulusa. Otvoreno je kritikovala lidere koji podrivaju demorkatske vrednosti Unije poput mađarskog premijera Viktora Orbana zbog čega je njegova vlada prekunula sve odnose sa njom. Ali se isto tako zalagala za novu šemu povezivanja isplata iz budžeta EU sa poštovanjem vladavine prava.

“Ovo nije pitanje koje može da reši usamljeni šerif”

Javno je optužila Kinu da je širila dezinformacije o koronavirusa, stala je na stranu Tvitera u sukobu sa američkim predsjednikom Donaldom Trampom i opisala Fejsbuk kao “autoput mržnje” i “kanal prljavštine”.

Pa ipak u intervjuu Politiku opisala je sebe kao “centristu koji naginje ka ljevici” a svoj pristup politici je opisala kao “ne prjeterujmo, saslušajmo jedni druge”.

Isto tako vrlo iskreno je ocijenila da se od Komisije, kada je reč o vladavini prava, ne može očekivati čudo jer su im ovlašćenja ograničena a vlade i građani moraju isto tako da učestvuju u tome. “Vladavina prava je zajednička odgovornost i svi moramo da ispunimo svoje obaveze. Ovo nije pitanje koje može da reši usamljeni šerif”, rekla je ona.

Jurova i ne može da bude usamljeni šerif. Komisija može samo da predlaže mjere, ne i da ih nameće i za bilo kakvu iole značajnu odluku potrebna je podrška drugih komesara i vlada, a kritičari kažu da trenutno toga – kada je riječ o vladavini prava – nema.

Pragmatičnost Jurove takođe je razbijesnila neke poslanike i aktiviste koji joj zamjeraju što nije zauzela oštriji stav kada je reč o korupciji u Bugarskoj ili protiv češkog premijera Andreja Babiša koga optužuju za gušenje slobode medija i sukob interesa.

Lično iskustvo

Ono što Jurova bez sumnje ima je lično iskustvo u svim pitanjima za koja se bori. Kao neko ko je odrastao u komunizmu, ima iskustvo iz prve ruke koliko su opasne dezinformacije i ograničavanje slobode govora. Takođe zna i šta se dešava kada nestane vladavine prava – provela je mesec dana u pritvoru 2006. nakon što je lažno optužena za korupciju.

Alberto Alemano, profesor EU prava na HEC poslovnoj školi u Parizu smatra da je Jurova više nego kvalifikovana da se obruši na Varšavu i Budimpeštu kada je riječ o vladavini prava. “Ona je jedina sa političkom hrabrošću, ličnom istorijom i samim tim legitimitetom da se suoči sa tim zemljama”, rekao je on.

Međutim, da bi u tome uspjela potrebna joj je podrška predsjednice Ursule fon der Lejen, koja je do sada imala blag stav prema ovim zemljama i drugih zemalja članica EU koje, iako u načelu podržavaju plan da se EU sredstva vežu sa poštovanjem vladavine prava, ne insistiraju previše na tome.

Mračna i cinična

Uživo, Jurova je blagoglagoljiva osoba sa mračnim smislom za humor. Otkrila je da svira klavir i da može da “uništi i upropasti svakog. Čajkovski? Nema problema”. Voli knjige sunarodnika Milana Kundere jer su “dovoljno mračne i cinične i kada ih čitam, bolje vidim realnost”.

Njenu smirenost i tih glas u Briselu niko nije pogrešno shvatio kao krhkost. “Uvek sam imao utisak da ispod te prijateljske spoljašnosti leži čelik”, rekao je bivši evropski komesar za bezbjednost Džulijan King.

Jurova je odrasla u traumatičnom periodu Čehoslovačke, bila je svjedok Praškog proleća i vidjela je kako joj roditelji ostaju bez posla nakon što se njen otac usudio da sovjetsku intervenciju kojom su zaustavljene reforme u zemlji, nazove vojnom invazijom.

Karijeru je počela sredinom 1990ih u gradskoj upravi rodnog mesta Trebič, a potom je otišla u regionalnu i nacionalnu politiku. Posle lažne optužbe za korupciju radila je kao konsultant i vratila se na fakultet, u svojim 40im, kako bi dobila diplomu pravnika. Zbog neosnovanog zatvaranja je kasnije dobila kompenzaciju.

Babiš, sadašnji premijer Češke a tada uspešan biznismen sa političkim aspiracijama, primijetio je potencijal Jurove i pozvao je u njegovu ANO partiju.

Babišu “su bili potrebni ljudi koji su poznati i imaju kredibilitet u društvu”, rekao je Petr Just, politički analitičar iz Praga. “Mogao je da kaže da je Jurova bila žrtva nekompetentne države, da je nepravedno optužena i da je on sada došao da izliječi sistem i pomogne ljudima koji su bili njegove žrtve”, dodao je on.

U Briselu, Jurova sebe predstavlja kao Evropejca u stilu bivšeg češkog predsjednika Vaclava Havela – dramaturga, intelektualca i aktiviste u vrijeme komunizma koji je potom postao političar.

Za mnoge je njena veza sa Babišom, najbogatijim čovekom Češke, neprimjerena njenoj ulozi borca za vladavinu prava. Još na samom početku rada u Komisiji, Jurova je kritikovana zbog mlake reakcije na optužbe za prevaru protiv Babiša. Od tog trenutka, Jurova je postala opreznija i distancirala se od premijera.

Težak početak

Početak Jurove u Briselu bio je težak. Predsjedavajući Žan-Klod Junker imenovao ju je za komesara za pravdu i rodnu jednakost i ljudi bliski njemu su u početku bili zabrinuti ali su potom ostali impresionirani.

Neimenovani zvaničnik rekao je da je Jurova razumjela potencijal svog portfolija – da zaštita podataka i deznformacije mogu da zainteresuju građane.

To ne znači da joj je sve išlo lako. Njen položaj je uzdrman početkom godine kada je vrhovni sud Evrope odbacio dogovor o zaštiti podataka koji je ona ispregovarala sa SAD kako bi omogućila protoko podataka između EU i SAD.

To, međutim, nije spriječilo Fon der Lejenovu da je uzme za zamjenicu i postavi za čuvara vladavine prava. Nova uloga donela je i nove napade, naročito iz Mađarske i Poljske, koji je optužuju da sprovodi ultra liberalnu kampanju protiv njihovih tradicionalnih hrišćanskih i konzerativnih uverenja. Mađarska je saopštila da prekida svaku saradnju sa njom jer je optužila Orbana za “lošu demokratiju” što je ona odbacila kao “budalaštinu”.

Kada je riječ o konkretnim akcijama, Jurova je mnogo opreznija i taj njen pristup vidio se dobro u septembru na sastanku Evropskog parlamenta gdje je bugarski premijer Bojko Borisov kritikovan zbog korupcije.

“Ja svoj posao radim objektivno”

Irska ljevičarka Kler Deli, vidno iznervirana, rekla je Jurovoj da je njena procjena situacije u Bugarskoj potpuno u neskladu sa realnim stanjem stvari. “Moj zaključak je da ste vi ili užasno nekompetentni ili služite interesima Borisova zbog njegovih veza sa određenim uticajnim grupama u Parlamentu i EU”, rekla je ona.

Jurova joj je uz osmeh odvratila da je situacija u Bugarskoj veoma ozbiljna ali da Komisija nije ni sudija ni tužilac ni arbitar domaće političke situacije. “Odbacujem vaše optužbe da sam saradnik Borisova. Molim vas nemojte me više tako vrijeđati. Ja svoj posao radim objektivno i iskreno”, rekla je Jurova.

Jurova je tada predstavila novu mjeru – godišnju proveru svih 27 zemalja članica EU kada je riječ o poštovanju vladavine prava, a najavila je i nove pravne mjere protiv zemalja koje krše zakone EU.

Ofanziva na dezinformacije

Jurova je isto tako nastavila da se bori protiv dezinformacija, a zaobišla je i šefa spoljne politike EU Žozefa Borela kada je reč o Kini i otvoreno je optužila Peking da širi dezinformacije o koroni iako je EU malo ublažila svoju politiku prema kineskim zvaničnicima.

U svojoj borbi protiv dezinformacija na društvenim mrežama, Jurova se uhvatila u koštac sa jednim od največih izazova zapadnim demokratijama – kako se izboriti sa onlajn dezinformacijama koje su generalno klasifikovane kao štetne ali zakonite, a istovremeno sačuvati slobodu izražavanja. Bilo kakva značajna akcija u EU u borbi protiv dezinformacija podrazumijeva sukob sa tehnološkim gigantima, propagandom iz Rusije i Kine i usaglašen pristup zemalja članica.

Pristup Jurove da društvene mreže same regulišu postove bio je kontroverzan budući da lažne vijesti i dezinformacije cvjetaju tokom pandemije. Ona je upozorila na zamku stvaranja “ministarstva istine” – referenca na roman Džordža Orvela “1984”. Ni Komisija ni EU ni moderatori i šefovi platformi nemaju pravo da budu arbitri istine. Ali, istovremeno, moramo da uradimo nešto protiv dezinformacija a da istovremeno ne cenzurišemo kontent, rekla je ona.

Mnogo tvrđi stav je zauzela kada je postala lice EU u borbi protiv dezinformacija posle dogovora o saradnji sa Guglom, Fejsbukom i Tviterom. Njeni napori su naišli na meštovite kritike. Medijske kompanije su se žalile da je društvenim mrežama data sloboda da objavljuju dezinformacije, dok su nevladine organizacije koje se bavi digitalnim pravima i tehnološki giganti tvrdili da nisu obavezni da budu transparentni u svojim načinima rješavanja ovog problema.

Evropski plan akcije protiv dezinformacija

To je dovelo do toga da u septembru Jurova proglasi da samoregulisanje više nije dovoljno i da je potrebna mnogo odlučnija borba protiv širenja lažnih informacija na netu, što je dovelo do stvaranje Evropskog demokratskog plana akcije koji se bavi transparentnošću političkog reklamiranja i izbornim integritetom.

Za sada nije jasno koliko će taj plan akcije biti efikasan, ali je Jurova odlučna u tome da ga sprovede.

“Pod konstantnim smo napadom Rusije i iz mog ličnog iskustva sa komunistima: Znam koliko je efikasna takva propaganda”, rekla je Jurova.

Preporučujemo za Vas