PRVA U EU ODOBRILA KINESKU VAKCINU

Mađarska vakciniše po uzoru na Srbiju

Kineski Sinofarm prodao pet miliona doza Mađarima, Orban kaže da ima najviše povjerenja u tu vakcinu

27561 pregleda 134 reakcija 26 komentar(a)
U Srbiji obolijevanje i dalje veliko: iz bolnice u Kruševcu, Foto: Reuters
U Srbiji obolijevanje i dalje veliko: iz bolnice u Kruševcu, Foto: Reuters

Mađarska, koja je prošle nedjelje postala prva članica Evropske unije koja je kupila rusku vakcinu Sputnjik V, juče je prva u bloku odobrila kinesku Sinofarm vakcinu protiv kovida-19 i potpisala ugovor za pet miliona doza.

Premijer Viktor Orban je rekao da će lično odabrati kinesku vakcinu jer u nju ima najviše povjerenja. On je ranije juče kazao da njegova vlada pažljivo prati ishod masovne imunizacije tom vakcinom u Srbiji.

Mađarska vlada je u četvrtak izdala dekret sa pozivom da se odobri svaka vakcina koju je primilo najmanje milion ljudi u najmanje tri druge države.

Kina uveliko plasira svoje dvije vakcine protiv koronavirusa, proizvođača Sinofarm i Sinovak, i poslala je miliona doza u zemlje u razvoju širom svijeta.

U međuvremenu, članice EU, koje se do sada uglavnom oslanjaju na Fajzerovu vakcinu, u imunizaciji puno zaostaju za Britanijom, SAD i nekoliko zemalja u razvoju.

Mađarski regulator za ljekove izdao je dozvolu za hitnu upotrebu vakcine Sinofarm, umjesto da čeka odobrenje Evropske agencije za ljekove (EMA). U toj zemlji su sada odobrene vakcine Fajzera, Moderne, AstraZeneke i ruska Sputnjik V.

Pet miliona doza će biti dovoljno da se vakciniše 2,5 miliona ljudi, rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

U Mađarskoj, koja ima blizu 10 miliona stanovnika, do sada je zaraženo blizu 365.000 ljudi, a 12.374 je umrlo od kovida-19, prema podacima vlasti. Iako broj zaraženih opada, zdravstveni sistem je opterećen pa je vlada produžila restrikcije do 1. marta.

Orbanova vlada je pod pritiskom da što prije ponovo otvori ekonomiju nakon što je prošlogodišnji krah doveo do najgore recesije od globalne finansijske krize.

Srbija je ovog mjeseca dobila miliona doza Sinofarmove vakcine, zajedno sa 19.500 vakcina proizvođača Fajzer/Bajontek i 250.000 doza ruske vakcine. Ona je prva evropska država koja je počela program masovne imunizacije kineskom vakcinom.

Srbija je sada druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih građana na milion stanovnika, prema podacima Vlade.

Na prvom mjestu je Velika Britanija, a poslije Srbije su Malta, Island, Danska, Rumunija, Slovenija i Španija.

Sa više od 400.000 vakcinisanih, Srbija je prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slijede Rumunija, Slovenija, Mađarska, Hrvatska i Bugarska.

Po ukupnom broju vakcinisanih, u regionu je prva Rumunija, gdje je imunizovano više od 600.000 stanovnika.

EU uvodi kontrolu izvoza, zapadni Balkan izuzet

Evropska komisija je juče saopštila da je usaglasila plan za kontrolu izvoza vakcina iz EU, uključujući u Britaniju, kako bi osigurala sopstvene zalihe.

Komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis je rekao na konferenciji za novinare da su nadzor i kontrola izvoza vremenski ograničeni te da će prvobitno trajati do kraja marta, a odnose se na vakcine koje je EU unaprijed kupila. Blok bi mogao stopirati izvoz vakcine ako utvrdi da će to podriti zalihe EU.

“To je politika osiguranja”, rekla je komesarka za zdravlje Stela Kiriakides. EK je naglasila da nije u pitanju zabrana izvoza.

Donacije inicijativi Kovaks (Covax), namijenjene siromašnijim državama, biće izuzete, kao i veliki broj susjeda EU, uključujući Norvešku, Švajcarsku i države zapadnog Balkana i sjeverne Afrike, prenio je Rojters. Britanija, međutim, neće biti izuzeta.

Proizvođači ljekova će morati da traže odobrenja za izvoz u državi EU gdje se vakcina proizvodi. Ta država će morati da se konsultuje sa Komisijom da bi donijela odluku za dva radna dana.

Mjera koja bi danas trebalo da stupi na snagu već je naišla na kritike jer se vidi kao ponavljanje kontrole zaštitne opreme poput maski na početku pandemije. Međunarodna privredna komora je saopštila da taj potez rizikuje da izazove osvetničke akcije drugih država, što bi podrilo lance snabdijevanja vakcinama. EU je javno prekorila britansko-švedsku kompaniju AstraZeneka jer nije isporučila obećane vakcine, sa manjkom do 60 odsto u prvom tromjesečju. Članice EU su takođe dobile manje količine vakcina Fajzer/Bajontek i Moderna od očekivanih.

„Ruski rulet” u evropskim bolnicama

Loran Finjo, gerijatar sa juga Francuske, mora da improvizuje kada daje vakcine korisnicima doma za stare i medicinskom osoblju jer nema dovoljno adekvatnih igala i špriceva.

Da bi se dobilo šest punih doza iz flašice vakcine proizvođača Fajzer/Bajontek - kako je ovog mjeseca odobrio medicinski regulator EU - potrebne su igle koje su dovoljno tanke da bi se tečnost maksimalno iskoristila i dugačke kako bi se dala u mišić ramena.

Finjoova bolnica u mediteranskom rizortu Kan dobila je igle iz francuske uprave za javno zdravlje koje su prekratke, pa je primorana da lokalno traži zalihe, piše Rojters. Druge obližnje bolnice su dobile odgovarajuće igle i bile su dovoljno velikodušne da ustupe dio.

“Ovo nam izgleda kao ruski rulet. Ne znate šta ćete dobiti”, rekao je Finjo za Rojters.

Slične nestašice se pojavljuju drugdje u Evropi i komplikuju nesiguran početak vakcinacije usljed upozorenja Fajzera i kompanije AstraZeneka da neće moći da isporuče obećanu količinu vakcina u bliskoj budućnosti.

Fajzer predviđa da će proizvesti dvije milijarde doza ove godine, ali pretpostavlja da će biti moguće izvući punih šest iz svake flašice. Ta kompanija naplaćuje po dozi, pa je cijena flašice povećana za 20 odsto. Evropska komisija vrši pritisak na Fajzer i njemačkog partnera Bajontek da isporuče više adekvatnih igala kako bi se mogla izvući dodatna doza. Odgovorni u industriji kažu da se proizvodi dovoljno igala i špriceva da bi se zadovoljila trenutna potražnja, ali da zbog haotičnog naručivanja oni često ne odu tamo gdje su najpotrebniji. Radi se na tome da se procijeni buduća potražnja i nađe način da se ona zadovolji, prenio je Rojters njihovo reagovanje.

U Njemačkoj, distribucijom vakcina upravlja centralna vlada, ali je njenih 16 saveznih pokrajina odgovorno za nabavku igala i špriceva, i rezultati su različiti.

Neke, poput Baden-Virtemberga i Tiringije su imale sreće da na vrijeme naruče prave igle i špriceve. Druge, poput Sarlanda, Bavarske i Donje Saksonije, moraju ponovo da naručuju.

“Ne možemo da priuštimo da izgubimo nijednu dozu trenutno. A špric od pet centi nije opravdanje za neuspjeh”, rekao je Rojtersu Lars Verthman, regionalni šef za logistiku njemačkog Crvenog krsta.

Švajcarska je bila naručila pribor za davanje pet doza po bočici. Pošto je sada odobreno šest, u pregovorima je sa Fajzerom za isporuku odgovarajuće opreme.

Finjo kaže da on i njegove kolege u Kanu uspijevaju da izvuku šest doza iz Fajzerovih flašica, ali da to neće trajati ako ljekari ne dobiju potrebnu opremu. Francusko ministarstvo zdravlja je priznalo da je izvlačenje šeste doze izazov i da zahtijeva specifičnu opremu. Dodalo je da radi na tome da ljekari dobiju adekvatne igle i špriceve.

Rusija nudi EU 100 miliona doza

Ruski fond za direktne investicije, koji plasira vakcine u inostranstvo, objavio je juče da bi Rusija mogla obezbijediti sto miliona doza Sputnjika V za Evropsku uniju u drugom tromjesečju 2021.

Ta količina je dovoljna za imunizaciju 50 miliona ljudi. Sputnjik V se daje u dvije doze, u razmaku od 21 dan.

Predložena ponuda bi zavisila od odobrenja vakcine od strane Evropske agencije za ljekove, objavio je ruski fond juče na Tviteru. Rusija se prijavila sa registraciju Sputnjika V u EU i očekuje da EMA u februaru razmotri taj zahtjev. Vlasti su saopštile da će se veće količine ruske vakcine izvoziti tek pošto budu zadovoljene domaće potrebe. To znači da sto miliona doza koje su ponuđene EU u drugom kvartalu ne bi obezbijedili ruski proizvođači. Umjesto toga, proizveli bi je partneri u Indiji, Kini, Brazilu, Južnoj Koreji i drugim lokacijama, saopštio je ruski fond.

Preporučujemo za Vas