"uvjereni smo da će biti dovoljno vakcina za većinu građana"

Šef u EMA: Ako vakcinišemo 50 odsto ljudi u Evropi, bliži smo normalnom životu

Od novih sojeva koronavirusa pomenuo je južnoafrički i brazilski, kao potencijalno najopasnije, kao i da bi mutacije tih sojeva mogle da smanje stepen zaštite vakcina

6214 pregleda 6 komentar(a)
Kavaleri, Foto: Printscreen YouTube
Kavaleri, Foto: Printscreen YouTube

"Ukoliko ove godine uspjemo da vakcinišemo najmanje 50 odsto stanovništva u Evropi, mislim da do kraja 2021. možemo da se vratimo u normalan život, ali to ne znači da će virus nestati", izjavio je šef Odjeljenja za zdravstvene postupke i strategije vakcinacije Evropske medicinske agencije (EMA) Marko Kavaleri, za N1 televiziju.

On je istakao da ćemo morati da naučimo da živimo sa ovim virusom, ali da ćemo biti zaštićeniji od njega.

On je govoreći, u emisiji Novi dan na N1 televiziji, o najvećima problemima u Evropskoj uniji za sprovođenje masovne imunizacije, naveo sporost u vakcinisanju zbog ograničenja u broju doza koje su dostupne.

„Vrlo je važno imati dovoljno doza za sve, a posebno za rizične grupe koje bi trebalo prvo vakcinisati. U ovom trenutku stižu nove vakcine, ali je potrebno vrijeme, i to traje. Iako stvari idu sporiju, uvjereni smo da će se u budućnosti popraviti i da će biti dovoljno vakcina za veliku većinu građana“, rekao je Kavaleri, prenosi N1.

Prema njegovim rečima, vakcinacija u Evropi je krenula nešto sporije nego u Velikoj Britaniji SAD i Kini.

„Međutim, u ovom trenutku stvari idu brže, i prije nego što bude vakcinisano nekoliko miliona građana, moramo da napredujemo u vakcinaciji starijih grupa i onih koji su pod većim rizikom da se ozbiljnije razbole od kovida“, napomenuo je Kavaleri.

On je ocijenio da je cilj EU da stigne ostale u procesu vakcinacije, kako bi se što prije omogućilo vraćanje u normalne tokove života.

Kako N1 prenosi, komentarišući mogućnost da se u EU upotrebljavaju vakcine kineskih i ruskih proizvođača, on je naveo da se pregovara sa njima, kao i da je glavno pitanje da li će te vakcine ispuniti uslove evropske zajednice.

„Ako to bude slučaj, to bi bilo dobro za sve nas, jer bi imali nove vakcine za građane EU, što bi značajno pomoglo u borbi protiv pandemije“, naveo je Kavaleri.

Od novih sojeva koronavirusa pomenuo je južnoafrički i brazilski, kao potencijalno najopasnije, kao i da bi mutacije tih sojeva mogle da smanje stepen zaštite vakcina.

Kavaleri je istakao da moramo da se suočimo sa razlikama u podacima koje daju proizvođači vakcina.

„Znamo da je bilo problema sa AstraZenekom, kao i da nema puno podataka kod većine vakcina za stepen zaštite kod starijih osoba. Ali, uprkos svim tim restrikcijama, AstraZeneka je pokazala dobar imuni odgovor kod starijih osoba. To je umirujuće i to pokazuje da su reakcije slične kao i kod drugih straosnih populacija“, kazao je Kavaleri za N1.

On je napomenuo da se još ne zna da li će biti potrebe da se vakcinacija za koronu vrši na sličan način kao kod sezonskog gripa, ali je naveo da se zna da postoji potreba za „jačim dozama kasnije“ zbog toga što virus stalno mutira.

„Vrlo je vjerovatno da ćemo vremenom dobijati nove vakcine, i moramo da budemo spremni za taj scenario, i da ćemo biti u sličnoj situaciji kao i sa gripom“, upozorio je Kavaleri.

On je podsetio da su u dosadašnjim ispitivanjim RNK vakcine pokazale visoki stepen zaštite, dok druge vakcine pokazuju nešto manji stepen zaštite, ali da sve vakcine predstavljaju dobru zaštitu od teških stanja korone i moguće hospitalizacije.

Preporučujemo za Vas