parlamentarni izbori

Projekcije u Njemačkoj - SPD ispred CDU/CSU: Pominju se "kancelar Šolc ", "Jamajka koalicija", "klimatska vlada"...

Građani Njemačke su birali novi saziv parlamenta, čime su posredno odlučivali i o nasljedniku kancelarke Angele Merkel i smjeru kojim će se zemlja kretati

54121 pregleda 13 komentar(a)
Sa jednog glasačkog mjesta, Foto: Reuters
Sa jednog glasačkog mjesta, Foto: Reuters
Ažurirano: 27.09.2021. 00:19h

Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) koju predvodi Olaf Šolc osvojila je oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije koju predvodi Armin Lašet na jučerašnjim parlamentarnim izborima, pokazuje projekcija njemačke televizije ARD koja je objavljena sinoć oko 22 sata.

Prema toj projekciji televizije ARD, SPD je dobila 25,8 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,2 odsto, dok su na trećem mjestu Zeleni koje predvodi Analena Berbok sa 14,3 odsto glasova.

Prema istoj projekciji, u njemački parlament Bundastag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa 11,5 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa 10,6 odsto, i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama, sa pet odsto.

Ta projekcija pokazuje da bi SPD u njemačkom parlamentu Bundestagu imao 205 poslanika, CDU/CSU 195, Zeleni 114, FDP 91, AfD 84, Ljevica 40, a ostale partije jednog.

Šta su pokazivale ranije projekcije

Prema ranijoj projekciji televizije ARD, Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) koju predvodi Olaf Šolc osvojila je oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije koju predvodi Armin Lašet.

Prema toj projekciji televizije ARD, SPD je dobila 25,7 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,5 odsto, dok su na trećem mjestu Zeleni koje predvodi Analena Berbok sa 14,3 odsto glasova.

Prema istoj projekciji, u njemački parlament Bundastag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa 11,5 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa 10,5 odsto, i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama, sa pet odsto.

Ta projekcija pokazuje da bi SPD u Bundestagu imao 204 poslanika, CDU/CSU 197, Zeleni 114, FDP 91, AfD 83, Ljevica 40, a ostale partije jednog.

Prema projekcijama dvije njemačke televizije koje su objavljene ranije večeras Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) osvojila je takođe oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije.

Prema projekciji televizije ARD, zasnovanoj na rezultatima izlazne ankete i početnom brojanju glasova, SPD je dobila 25,5 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,5 odsto.

Projekcija televizije ZDF pokazala je da je SPD, čiji je kandidat za kancelara Olaf Šolc, osvojila 25,7 odsto, a demohrišćani, koje predvodi Armin Lašet, 24,6 odsto glasova.

Obje projekcije predviđaju da su na trećem mjestu Zeleni, koje predvodi Analena Berbok, sa oko 14 odsto glasova.

Prema projekcijama, u Bundestag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa oko 12 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa oko 11 odsto, i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama, sa oko pet odsto.

Prema tim projekcijama SPD bi u Bundestagu imao 202 poslanika, CDU/CSU 197, Zeleni 110, FDP 93, AfD 87, Ljevica 40, a ostale partije jednog.

Pristalice SPD
Pristalice SPDfoto: Reuters

Na prethodnim izborima, održanim 2017. godine, blok CDU-CSU imao je 32,9 odsto glasova, SPD 20,5 odsto, Zeleni 8,9 odsto, FDP 10,7 odsto, AfD 12,6 odsto, a Ljevica 9,2 odsto.

Tijesan rezultat izbora nagovještava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvjesno ko će naslijediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači poslije 16 godina na čelu vlade.

Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u poslijeratnoj istoriji Njemačke.

Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.

Na poslijeratnim izborima u Njemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.

Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mjesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.

Detalj iz štaba CDU/CSU
Detalj iz štaba CDU/CSUfoto: Reuters

Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mjesto.

SPD bi mogla da formira takozvanu "semafor koaliciju", sa Zelenima i sa FDP.

Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.

Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima.

Za tu "Jamajka koaliciju", prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.

Pristalice Zelenih
Pristalice Zelenihfoto: Reuters

U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Ljevice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu njemačke spoljne politike, pošto se Ljevica zalaže za okončanje svih misija njemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a.

Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke vjerovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.

Šta su sve pokazivale izlazne ankete

Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) i konzervativna koalicija, koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) dobile su po 25 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Njemačkoj, pokazuje prva izlazna anketa njemačke televizije ARD, prenosi BBC.

Pravo glasa na ovim izborima imalo je 60,4 odsto građana, a izbore obilježava odlazak Angele Merkel koja je bila na čelu CDU u političku penziju poslije 16 godina na čelu vlade Njemačke.

Glasanje je završeno u 18 časova.

CDU, aktivna u cijeloj zemlji sa izuzetkom Bavarske, i CSU, koja djeluje samo u Bavarskoj, istakle su kao kandidata za kancelara Armina Lašeta, guvernera najmnogoljudnije njemačke pokrajine Sjeverna Rajna-Vestfalija.

Socijaldemokrate su se odlučile za dosadašnjeg vicekancelara i ministra finansija Olafa Šolca, a kandidatkinja Zelenih je kopredsjednica stranke Analena Berbok.

Prema anketi ARD, partija Zeleni je na trećem mjestu i osvojila je 15 odsto glasova.

Na četvrtom mjestu su Liberali (FDP) sa 11 odsto, slijedi ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa deset i krajnje lijeva partija Ljevica sa pet odsto glasova.

Pristalice SPD
Pristalice SPDfoto: Reuters

Izlazne ankete agencije infratest dimap, kako prenosi Dojče vele (DW), pokazuju da su SPD i CDU/CSU takođe izjednačeni sa po 25 odsto glasova, treći su Zeleni sa 15 odsto, četvrti Liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AfD) sa po 11 procenata glasova, a u Bundestag će, prema tim projekcijama, ući još i Ljevica, koja je na granici cenzusa sa pet procenata.

BBC je u 18:22 prenio da prenio da prema drugoj izlaznoj anketi, koju je napravila televizija ZDF, blaga prednost se daje Konzervativnoj koaliciji sa 26 , SPD je na drugom mjestu sa 25, dok su treći Zeleni sa 14,5 odsto glasova.

Izlazna anketa
foto: Printscreen

Prema toj projekciji, četvrti FDP je dobio 12, na petom mjestu je AFD sa deset, a slijedi Ljevica sa pet odsto glasova.

Na sajtu ZDF, prema izlaznoj anketi koja je objavljena u 19 časova, blaga prednost se daje SPD sa 25,6 odsto, CDU/CSU je osvojila 24,4, Zeleni 14,7, FDP 11,6, AFD 10,3, a Ljevica pet odsto glasova.

Izlazna anketa
foto: Printscreen

Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl rekao je da je ta partija dobila mandat da napravi koaliciju, prenosi agencija Rojters.

"SPD ima mandat da upravlja. Želimo da Olaf Šolc bude kancelar", rekao je Klingbajl nakon izlaznih anketa.

U izbornom štabu SPD ovako su dočekani rezultati:

Šolc je rekao pristalicma da je oduševljen sa time kako je partija prošla na izborima.

"Zadovoljan sam što su građani glasali na ovaj način i da partiji ide bolje nakon vrlo dugo vremena", rekao je Šolc, prenosi BBC.

Šolc
Šolcfoto: Reuters

Rezultat je opisao kao veliki uspjeh i rekao da su glasači pokazali da žele da on bude naredni kancelar.

Viši zvaničnik CDU ocjenjuje na osnovu izlaznih anketa da je moguća tzv. "Jamajka koalicija", prenosi Rojters.

Detalj iz štaba CDU: Lašet za govornicom, Merkel iza njega
Detalj iz štaba CDU: Lašet za govornicom, Merkel iza njegafoto: Reuters

"Jamajka koalicija" je savez koji mnogi smatraju najvećom šansom kandidata CDU/CSU Armina Lašeta da se domogne funkcije kancelara, a podrazumijeva koalicija CDU/CSU sa Zelenima i Liberalima (FDP).

Ta koalicija je tako prozvana zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto.

"Brojevi pokazuju da postoji mogućnost za buduću koaliciju CDU/CSU, Zelenih i FDP. Biće ovo duga izborna noć", rekao je za ARD generalni sekretar CDU, Paul Ziemiak, prenosi Rojters.

Lašet je tokom obraćanja rekao da će sve učiniti da formiraju vladu koju će predvoditi konzervativci, te da je moguća koalicija tri partije prvi put u istoriji.

Lašet
Lašetfoto: Reuters

On je kazao i da je izborni rezultat veliki izazov za Njemačku i sve demokratske partije, kao i da ne mogu biti zadovoljni rezultatima, prenosi Rojters.

BBC prenosi da je zahvalio Merkel na tome što je 16 godina bila kancelarka.

"Znali smo da će biti tijesno", kazao je Lašet.

Kandidatkinja Zelenih, Analena Berbok rekla je komentarišući izlazne ankete da su brojevi "fantastični".

Berbok
Berbokfoto: Reuters

"Imamo mandat za budućnost. Zemlji treba novi start i klimatska vlada", kazala je ona, prenosi BBC.

Birao se novi saziv Bundestaga

Građani Njemačke su birali novi saziv parlamenta, čime su posredno odlučivali i o nasljedniku kancelarke Angele Merkel i smjeru kojim će se zemlja kretati.

Glavna borba vodila se između konzervativnog bloka Angele Merkel, socijaldemokrata i opozicione stranke Zeleni.

Konzervativna koalicija, koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU), borila se da izbjegne poraz od Socijaldemokratske partije Njemačke (SPD), prvi od 2002. godine.

Te tri stranke do sada čine veliku crno-crvenu koaliciju.

Najnovije ankete prije izbora ukazivale su na tijesnu trku demohrišćanskog bloka CDU-CSU i socijaldemokrata, kojima se davala blaga prednost, dok su Zeleni bili na trećem mjestu.

Očekivalo se da u Bundestag uđu i partije koje su i do sada imale poslanike, liberalna Slobodna demokratska stranka (FDP), ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama.

CDU, aktivna u cijeloj zemlji sa izuzetkom Bavarske, i CSU, koja djeluje samo u Bavarskoj, istakle su kao kandidata za kancelara Armina Lašeta, guvernera najmnogoljudnije njemačke pokrajine Sjeverna Rajna-Vestfalija.

Socijaldemokrate su se odlučile za dosadašnjeg vicekancelara i ministra finansija Olafa Šolca, a kandidatkinja Zelenih je kopredsjednica stranke Analena Berbok.

Rejting Šolca je rastao posljednjih nedjelja, uz pad podrške njegovim rivalima, predsjedniku CDU Lašetu i Analeni Berbok.

Šolca su građani proglasili i pobjednikom sve tri televizijske debate kandidata za kancelara.

Ankete pred izbore su pokazivale da nijedna stranka neće dobiti 30 odsto glasova, što bi bio rekordno slab rezultat prvoplasirane partije u Njemačkoj.

Pobjednička partija do sada je najmanje glasova dobila 1949. godine, kada je CDU osvojila 31 odsto.

Preporučujemo za Vas