gotovo niko ne dolazi

Njemački ugostitelji više ne mogu da izdrže

Odlazak u restoran u Njemačkoj je odlazak u nepoznato: koje pravilo protiv pandemije danas važi? To ne samo da se razlikuje od pokrajine do pokrajine, već i od grada do grada.

4695 pregleda 5 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

U Njemačkoj se sve vrti oko slova „G“: da bi se ušlo u restoran, potrebno je biti geimpft (vakcinisan) ili genesen (ozdravio) – dakle „2G“. Ili možda u toj pokrajini važi „2G plus“ – što znači da i te osobe povrh toga moraju da imaju i negativan test. A možda i ne. U nekim pokrajinama oni koji su primili treću dozu ne moraju da se testiraju. Šta od svega toga važi u tom i tom mjestu? A što će da važi sledeće nedjelje? Pritom ugostitelj mora da naručuju za više nedjelja unaprijed.

Čak i poznati njemački televizijski kuvari objavili su da zatvaraju svoje restorane, bar do februara. Testirati se samo da bi se pojeo kolač i popila kafa? Političari koji su tako nešto odlučili „nemaju pojma o realnosti u ugostiteljstvu“, žali se Robert Fogel, vlasnik kafea „Espri“ u Getingenu, gradiću u Donjoj Saksoniji.

„Kažite mi, šta važi kod vas?“

I nije jedini: obaveza testiranja je „smrtni udarac za ugostitelje“, „katastrofa“, „bolje lokdaun, nego 2G plus“… To se čuje iz svih djelova Njemačke nakon odluke savezne i pokrajinskih vlada. Neke od pokrajinskih vlada, na primjer one iz Bavarske ili Tiringije, već su najavile da neće žuriti sa sprovođenjem te odluke.

I u Donjoj Saksoniji, kod našeg ugostitelja, to pravilo nije dugo važilo: već sredinom decembra ponuđena je alternativa obaveznom testiranju. Može i bez testa – ali da smanje broj gostiju na 70 odsto kapaciteta. „Tek onda je nastao potpuni haos“, kaže Fogel. „Stalno nam je zvonio telefon i ljudi su pitali koje pravilo sada važi.“

On se odlučio za „70 odsto“, jer je obavezno testiranje značilo da mu je kafe – potpuno prazan. Ali to ga skupo košta. Ovog prijepodneva jedva da je pola stolova zauzeto, iako on s ponosom kaže da se kod njega servira „najbolji doručak u Getingenu“.

„U podne će doći još par ljudi na ručak i onda je oko pola tri – kraj“, žali se Fogel. „Ljudi više niti i ne razmišljaju o tome da odu negdje da jedu, jer su stalno napeti, a i već su se navikli da jedu kod kuće.“

Neki su morali i da vrate državnu pomoć

Finansijski – to je katastrofa. Fogel kaže da je već potrošio sve što je uštedio za penziju, jer mu je i promet bar za trećinu manji nego što je nekad bio. I još gore: „Samo da vam još ovo kažem: u decembru 2019. smo prodali poklon-bonova za posjetu našem kafeu u vrijednosti od oko 6.000 eura. Prošlog decembra – 128 eura.“

Kad je izbila pandemija, pomoć države je bila „prava kiša novca“, kaže ugostitelj. Ali sad se sve detaljno računa, na šestu decimalu. Fogel kaže i da zna da su neke njegove kolege morale čak da vrate novac koji su dobili kao pomoć.

Propisi u Njemačkoj ponekad se toliko razlikuju da ni nadležni nisu sasvim sigurni koji je na snazi, kaže nam Vićenco Berenji, vlasnik restorana u Berlinu. Recimo – ni nadležne službe nisu ponekad sigurne da li su i oni koji su relativno nedavno preliježali koronu oslobođeni obaveze testiranja ako žele da odu u restoran. U pokrajini Sjeverna Rajna Vestfalija to pravilo važi, ali u Berlinu ne važi.

Nema druge: zasuci rukave i izdrži

Berenji kaže da razumije da nešto mora da se uradi. U Berlinu je nedjeljna incidencija, broj novozaraženih na 100.000 stanovnika, već premašila 1.000. „Na sreću, preko puta našeg restorana je apoteka u kojoj ljudi mogu da se testiraju i otvorena je do 20 sati. Onda ja tamo pošaljem goste koji dođu bez testa“, kaže ugostitelj. I dodaje da je postao mnogo skromniji: srećan je čak i kad mu dođe gost koji samo naruči kafu i neki desert.

Kada je Berenju, nakon novogodišnjih praznika ponovo otvorio restoran suočio se stim da ima samo trećinu rezervacija u odnosu na vrijeme prije korone. „To je u stvari i više nego što sam očekivao“, kaže. Ipak, odlučan je da istraje: i on je već potrošio sve što je uštedio, ali iako su mnoge njegove kolege bar privremeno potpuno zatvorile svoje objekte, on ne odustaje.

A to znači i da sam mora da zasuče rukave. „Naš perač sudova je dao otkaz, sad ja radim njegov posao“, kaže vlasnik. Doduše, poslao je zahtev za čak tri različita oblika državne pomoći, ali ipak treba paziti na svaki cent. Kažu, do maja – onda će biti bolje. U toj nadi žive njemački ugostitelji.