cilj zaštita korisnika interneta

EU postigla važan sporazum o govoru mržnje i dezinformacijama na internetu

„Sa ovim zakonom dolazi kraj vremenima kada su se velike onlajn platforme ponašale kao da su ‘suviše velike da ih bude briga'“, rekao je evropski komesar za unutrašnja tržišta Tijeri Breton

4077 pregleda 4 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Evropska unija postigla je rano jutros ključni sporazum usmjeren na kontrolu govora mržnje, dezinformacija i drugih štetnih onlajn sadržaja koji treba da primora velike tehnološke kompanije da strože nadziru same sebe, olakša korisnicima ukazivanje na probleme i osnaži regulatore da kazne nepoštovanje zakona visokim kaznama.

EU zvaničnici konačno su postigli sporazum u načelu rano jutros oko posljednjih detalja Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA) kojim će izmijeniti onlajn pravila u 27 zemalja članica i učvrstiti reputaciju Evrope kao vodećeg lidera u obuzdavanju moći društvenih mreža i drugih digitalnih platformi kao što su Fejsbuk, Gugl i Amazon.

„Sa ovim zakonom dolazi kraj vremenima kada su se velike onlajn platforme ponašale kao da su ‘suviše velike da ih bude briga'“, rekao je evropski komesar za unutrašnja tržišta Tijeri Breton.

Potpredsjednica Evropske komisije Margaret Vestager dodala je da se sa tim sporazumom osigurava da platforme odgovaraju za rizike koje njihove usluge mogu da predstavljaju za društvo i građane.

Ovo je treći značajan zakon u EU usmjeren ka tehnološkoj industriji, za razliku od SAD gdje su lobisti koji predstavljaju interese silicijumske doline u velikoj mjeri uspjeli da drže podalje zakonodavce.

Novi EU propisi čiji je cilj zaštita korisnika interneta i njihovih "osnovnih prava onlajn" bi trebalo da dovedu do toga da tehnološke kompanije više odgovaraju za sadržaj koji stvaraju korisnici, uvećan algoritmima njihovih platformi.

Breton je rekao da će biti predviđeno mnoštvo kazni da se podrže njihovi zakoni.

Zakon dozvoljava Evropskoj komisiji da nadzire vrlo velike platforme i daje joj mogućnost da uvede efektivne i odvraćajuće sankcije u vrijednosti do šest odsto globalnog obrta kompanije, ili čak da zabrani aktivnost unutar jedinstvenog tržišta EU ukoliko se ponavljaju ozbiljna kršenja, rekao je Breton.

Načelni sporazum postigli su Parlament EU i zemlje članice. Te institucije treba zvanično da ga odobre, ali to ne bi trebalo da predstavlja politički problem.