"građane mole da se kraće tuširaju i zatvore slavinu kada peru zube"

Neočekivana energetska kriza u Norveškoj

Zbog niskih vodostaja na jugu Norveške, vlada te zemlje bi mogla da svoje potrošače stavi ispred međunarodnih kupaca, piše Gardijan, dodajući da bi taj potez mogao da pogodi Veliku Britaniju, kao i Njemačku i Holandiju koje se takođe oslanjaju na norvešku jeftinu struju iz hidroelektrana

7516 pregleda 3 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Dok energetska kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu duboko potresa Evropu, Norveška, koja je među najvećim izvoznicima električne energije na kontinentu, najavljuje mogućnost ograničenja izvoza struje, pošto se i sama našla pred mogućnošću nestašica ove zime, prenosi Radio slobodna Evrope (RSE) pisanje svjetskih medija.

Zbog niskih vodostaja na jugu Norveške, vlada te zemlje bi mogla da svoje potrošače stavi ispred međunarodnih kupaca, piše Gardijan, dodajući da bi taj potez mogao da pogodi Veliku Britaniju, kao i Njemačku i Holandiju koje se takođe oslanjaju na norvešku jeftinu struju iz hidroelektrana.

Stanovnici glavnog grada Osla takođe su zamoljeni da se kraće tuširaju i zatvore slavinu kada peru zube, jer su rezervoari iscrpljeni zbog suvog vremena širom Evrope.

Ministar nafte i energetike Terje Oslan rekao je norveškom parlamentu 7. avgusta da će punjenje jezera kod brana biti prioritet u odnosu na proizvodnju električne energije kada nivoi padnu ispod sezonskog prosjeka.

On je rekao da je proizvodnja električne energije na jugu Norveške smanjena za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a da je proizvodnja na jugozapadu zemlje bila najmanja ove godine. Dodao je da je zasad mala vjerovatnoća za uvođenje restrikcija na zimu, ali da bi prekida u snabdijevanju moglo biti sledećeg aprila ili maja, mada prvenstveno za preduzeća, a ne za domaćinstva.

Ograničenja u Norveškoj, kako navodi Gardijan, mogla bi da se ispostave kao test evropske prekogranične solidarnosti u vrijeme kada je snabdijevanje energijom u Evropi pod pritiskom ruske invazije na Ukrajinu, dok postoji bojazan da bi režim Vladimira Putina mogao da prekine isporuke gasa u Evropu.

S pogoršanjem energetske krize u Evropi, svako ograničenje bi bilo još jedan udarac za evropske zemlje koje se oslanjaju na jeftinu norvešku hidroenergiju, ocjenjuje Blumberg.

Norveška skoro svu svoju struju dobija iz vodenih resursa i jedan je od najvećih izvoznika električne energije u Evropi. Međutim, poslije suvog proljeća, hidrorezervoari u najteže pogođenim oblastima su na 49,3 odsto u poređenju s medijanom od 79,4 odsto u periodu 2000. do 2019. godine, zbog čega vlada kaže da mora sada da reaguje da bi se izbjegle nestašice na zimu.

Norveška nije članica Evropske unije, ali je dio jedinstvenog evropskog energetskog tržišta čija pravila navode da zemljama nije dozvoljeno da ograničavaju protok struje ka susjedima na duži period, dok su prekidi dozvoljeni samo ako se proglasi vanredna situacija.

Norvešku je pogodila neočekivana energetska kriza, ističe Fajnenšel tajms, ukazujući da se, kao pokazatelj koliko duboko energetska kriza potresa Evropu, ta zemlja iznenada suočava sa sopstvenim problemima s električnom energijom koji utiču na sve, od politike i međunarodnih odnosa do poslovanja.

Najupečatljivija demonstracija problema sa strujom u Norveškoj je, kako navodi britanski list, velika razlika u cijenama između sjevera i centralnog dijela s jedne strane, i juga s druge strane. U tri južna područja Norveške struja je 10. avgusta koštala između 263 eura i 327 eura po megavat-času, dok je na sjeveru i u centralnom dijelu zemlje koštala nešto više od jednog eura po megavat-času.

Glavni razlog za toliku razliku je manjak kapaciteta za prenos struje između sjevera i juga, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da velike razlike u cijenama postoje već dovoljno dugo da neke kompanije premeštaju poslovanje – Kriptovolt, koji se bavi rudarenjem bitkoina, premjestio je svoje aktivnosti s juga u oblast iznad Arktičkog kruga kako bi smanjio račun za struju.

Zbog problema s električnom energijom, norveška vlada lijevog centra sada se suočava s teškim izborom, ocjenjuje list. Dosad se u Briselu predstavljala kao pouzdan snabdijevač energijom koji želi da proda što više nafte i gasa, ali sada gotovo da ne može domaćem stanovništvu da opravda prodaju struje u inostranstvu po visokim cijenama kada mnogi Norvežani moraju da plate isto toliko.

Vlada je dosad pažljivo reagovala i najavila da će potrošačima biti povećana podrška, koja je među najvećom u Evropi, pa će država pokriti 90 odsto računa za struju iznad određenog nivoa cijena. S druge strane, davanje pomoći preduzećima biće teže jer bi to moglo da poveća potrošnju.

To su ipak i dalje uglavnom problemi srećne zemlje, ocjenjuje Fajnenšel tajms i ukazuje da "signali upozorenja" u Norveškoj ističu koliko bi naredna zima mogla biti teška širom Evrope.