Prijem u EU do 2030: Snižavanje kriterijuma?

Region Zapadnog Balkana ohrabren je izjavom Šarla Mišela o prijemu novih članica u Evropsku uniju do 2030. Da li je to najava snižavanja kriterijuma za prijem i gde je u svemu tome Srbija?

Izjava predsednika Evropskog savjeta Šarla Mišela o tome da bi Evropska unija trebalo da se pripremi za prijem novih članica do 2030. godine u Beogradu je pozdravljena. Istovremeno se ipak provlači dilema da li je to lična procjena Mišela ili je to stav EU.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je nadu da će se to desiti i naglasio da je ta izjava postala glavna tema Bledskog foruma. Kasnije je tu reakciju ipak dopunio skepsom „kako ne vjeruje da će Zapadni Balkan postati dio EU do 2030 godine“

Portparol Evropske komisije Dana Spinant stvari je na neki način vratila u realnost rekavši da „EU nije fokusirana na datume, nego na zasluge“, i dodala da „nije bilo nikakvih kontakata Mišela s predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen na tu temu“.

Slično je reagovao i specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak koji naglašava „da je za tango potrebno dvoje“. A ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon je sa svoje strane navela da će „ova godina biti ključna za proširenje Evropske unije“.

Ohrabrenje za region

Realan, ali ambiciozan cilj, naveo je Šarl Mišel. Ta izjava se ocjenjuje kao prvi konkretan datum koji je neki evropski političar iznio nakon više godina. Sagovornici DW tu izjavu vide kao neku vrstu ohrabrenja za države Zapadnog Balkana.

"Tokom panela na Bledu je već bilo vidljivo nezadovoljstvo pojedinih država regiona, koje su do sada podnijele najveće političke žrtve – tu prije svega mislim na Sjevernu Makedoniju – pristupom EU i odsustvom konkretnih koraka“, ističe za DW Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbjednosne poslove.

"Mislim da je ovo i poruka liderima EU, jer je jasno da je unutar Unije sve teže pronaći politički konsenzus oko raznih pitanja. To otvara pitanje neophodnosti reforme EU i da bi Lisabonski sporazum sada trebalo zameniti nekim novim. Imali smo konvenciju o budućnosti Evrope, ali je nju rat u Ukrajini stavio u zapećak“, podsjeća Novaković.

Snižavanja kriterijuma?

„To jeste rok u kome bi zemlje regiona, pa čak i Moldavija, mogle zaista da se pripreme, pod uslovom da to iskreno žele“, napominje za DW Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Kada je riječ o ispunjavanju uslova, mnogi su ovaj datum povezali s mogućnošću da će EU možda sniziti kriterijume za članstvo, jer je i što se toga tiče rat u Ukrajini uticao da se stvari ubrzavaju.

Jelica Minić ne vjeruje da će se to desiti, „jer je ipak naglašeno da neke nerešene bilateralne sporove zemlje ne mogu da unesu u EU. Stalni zahtevi kao vladavina prava, demokratija i regionalni odnosi svakako ostaju. Pored toga, EU se suočava i sa primanjem u članstvo postkonfliktnih društava, što je i za nju nova situacija za koju će morati da se pripremi u narednom periodu“, smatra predsjednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Snižavanje kriterijuma se neće desiti, ocjenjuje i Igor Novaković, ali kaže „da se može desiti neka vrsta faznog pristupa. To je omogućavanje bliže i dublje integracije sa EU u onim oblastima gde su reforme obavljene. Takođe bi se moglo desiti otvaranje strukturnih fondova EU, jer je to jedini pravi stimulans koji ove države mogu da dobiju. To bi svakako pomoglo jačanju uticaja EU u regionu“, smatra Novaković.

Izjava Šarla Mišela se između ostalog tumači i kao reakcija EU na porast evroskepticizma u regionu. To svakako jeste motiv, kaže Jelica Minić, „ali istovremeno i pokušaj da se smanji uticaj trećih zemalja, poput recimo Rusije, Kine, arapskih zemalja ili Turske. Pojačani evroskepticizam uslovljen je ne samo neuspjesima u procesu proširenja, nego i zbog mnogih lažnih vijesti. Ta borba protiv lažnih vijesti je nešto s čime ćemo morati da se borimo i mi u našem regionu“, skreće pažnju Jelica Minić.

Srbija je (ne)iskreno za EU?

Srbija bi se što se toga tiče trebalo da se drži onoga što je inače javno proklamovano, primjećuje Igor Novaković. „U interesu je šire populacije da se te reforme sprovedu, ali ne znam koliko je to u interesu vladajuće elite. Ako je već premijerka rekla da nema plana B, onda bi u principu na tome trebalo raditi. Tu ćemo imati dva izazova: vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i drugi, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, što je opet povezano i sa pitanjem Kosova“, naglašava Novaković.

Kao i uvijek kada je riječ o evropskim integracijama, u srpskoj javnosti se pojavljuje pitanje iskrenosti EU oko toga da li zaista želi da primi nove članice. Jelica Minić, međutim, misli da bi to pitanje možda trebalo preokrenuti „i postaviti pitanje koliko smo mi uopšte iskreni. Imamo prosto medijska istraživanja gde se vidi koliko se negativnih vijesti emituje o Evropskoj uniji i koliko je to jedan negativan odnos prema EU. Te vijesti su apsolutno dominantne u odnosu na pozitivne, i to u najvećoj mjeri na štetu Evropske unije“, zaključuje Jelica Minić.