Prva prepreka je iza njega: Borisu Nadeždinu dozvoljeno je da prikupi 100.000 potpisa koji su mu potrebni da bi mogao da se kandiduje protiv aktuelnog predsjednika Vladimira Putina na ruskim predsjedničkim izborima u martu.
On kaže da je već sakupio 200.000 – više nego dovoljno za podnošenje Centralnoj izbornoj komisiji Ruske Federacije, čak i ako neke od njih ne bude priznala. Tek nakon verifikacije od strane izborne komisije, Nadeždin može da bude registrovan kao predsjednički kandidat. U prošlosti su kandidati nekoliko puta odbijani zbog navodnih „formalnih grešaka“ – na primjer, zato što navodno neki potpisi nisu bili ispravno registrovani.
„Prikupljamo potpise u 200 gradova, u 65 regiona Rusije i od ruskih birača u 30 drugih zemalja, uključujući i Njemačku“, kaže Nadeždin za DW.
Ako Centralna izborna komisija odbije da mu dozvoli da učestvuje na izborima, on planira da zatraži dozvolu za masovne skupove u 150 gradova širom zemlje, saopštio je na sastanku sa svojim pristalicama u Moskvi. Ko je taj čovjek koji se usuđuje da politički prkosi Vladimiru Putinu?
Ko je Boris Nadeždin?
Boris Nadeždin (60) nije novo lice na političkoj sceni Rusije. Njegova politička karijera započela je 1990-ih: bio je savetnik tadašnjeg zamjenika premijera Borisa Njemcova i pomoćnik premijera Sergeja Kirijenka.
Bio je u bliskom kontaktu sa Putinom nakon njegovog prvog izbora za predsjednika 2000. godine. Kontakt je, međutim, prekinut nakon hapšenja oligarha Mihaila Hodorkovskog 2003. Već tada je Putin učvrstio svoju vlast i počeo nemilosrdno da djeluje protiv svojih protivnika.
Nadeždin je jedini antiratni kandidat kojem bi moglo biti dozvoljeno da se kandiduje.
„Putin je napravio fatalnu grešku kada je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju. Nijedan od navedenih ciljeva nije postignut i malo je vjerovatno da će oni biti postignuti bez nanošenja velike štete ekonomiji i zadavanja nepopravljivog udarca ruskoj demografiji“, objavio je Nadeždin na svojoj stranici na internetu.
Za njega je Rusija budućnosti – zemlja u koju slobodni i obrazovani ljudi žele da se vrate i koja završava rat u Ukrajini. Dakle, sasvim drugačija predstava Rusije od Putinove.
Nadeždina podržavaju prije svega mladi Rusi
Ispred Nadeždinove izborne kancelarije već su se u nekoliko navrata formirali dugi redovi. Hiljade ljudi, uglavnom mladih, satima su na velikoj hladnoći čekali da potpišu za njega.
„Većina mojih pristalica je prilično mlada, između 20 i 30 godina. Ali, ima i starijih ljudi koji me podržavaju. Najstarija osoba koja je potpisala za mene je žena iz Orola, rođena 1936“, kaže Nadeždin za DW.
Mladima je važno da se pozicioniraju, da demonstriraju i da ne moraju da idu u rat. Oni su potencijalni birači Nadeždina.
Politikolog Dmitrij Oreškin kaže: „20 do 25 odsto stanovništva ne podržava Putina. Problem je što oni ne glasaju. Oni nisu ni za ruskog predsjednika, ni za politički sistem u cjelini, a preziru izborni proces. „Ako Nadeždin ne bude ometan – a biće ometan, u to nema sumnje – on bi mogao da dobije deset ili petnaest odsto tih glasova.“
Podrška opozicije
Ekaterina Duncova je prva podržala nominaciju Borisa Nadeždina, nakon što joj Centralna izborna komisija nije dozvolila da se kandiduje zbog navodnih „brojnih grešaka“. On je jedini antiratni kandidat, naglašava ona.
Čak su i uobičajeni opozicioni kandidati, koji se rijetko slažu, pristali da podrže Nadeždina: Maksim Kac, Mihail Hodorkovski, antikorupcijski tim (FBK) zatvorenog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog i njegova supruga Julija Navaljnaja.
„Nisam komunicirao ni sa Hodorkovskim, ni sa nekim drugim. Nisam od njih tražio novac ili podršku, ali sam zahvalan svakom građaninu Rusije koji me podržava na legalan način“, kaže za DW Nadeždin.
Boris Nadeždin je prilično slab političar, on je samo na pravom mjestu u pravo vrijeme, smatra Nikolaj Petrov, gostujući istraživač u Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu. Na Nadeždina se, kako dodaje, do sada više gledalo kao na pragmatičara koji je ponekad sarađivao s Kremljom, onda kada se činilo da to služi njegovim sopstvenim interesima.
To što se opozicija slaže u vezi podrške Nadžedinu, Petrov objašnjava ovako: „Nadeždin se, naravno, ne može opisati kao ujedinjujuća figura opozicije. On je prosto jedini kandidat koji se na neki način suprotstavlja ratu.“
Koliko je realna pobjeda Nadeždina?
Smatra se vrlo vjerovatnim da će Vladimir Putin 17. marta po peti put biti izabran za predsjednika. To koliko su male šanse za pobjedu Nadeždina, vidi se po odgovoru portparola Kremlja Dmitrija Peskova na pitanja novinara: „Ne smatramo ga konkurentom“, rekao je.
I Dmitriju Oreškinu je jasno da Boris Nadeždin ne predstavlja ozbiljnu prijetnju Putinu. Naprotiv, Kremlju bi čak mogao da bude od koristi, makar da se sačuva privid legitimnih i slobodnih izbora.
„Kremlju je svakako zgodno da na listi kandidata ima prijatne ili prihvatljive kandidate. Mislim da Boris Nadeždin spada u kategoriju prihvatljivih kandidata – ali samo ako ne dobije više od pet odsto glasova. U idealnom slučaju, Putin bi trebalo da dobije 80 odsto, a drugo mjesto bi trebalo da pripadne Leonidu Sluckom“, kaže Oreškin za DW. Slucki je inače lider desničarske ekstremističke partije LDPR, ali nije opozicionar i takođe podržava rat u Ukrajini.
Ako Nadeždin dobije više od pet odsto glasova ili čak bude drugi, to možda ne bi bila politička pobjeda, ali bi bila barem ideološka: jer bi na slici jedinstva ruskog stanovništva protiv Ukrajine i Zapada, koju Kremlj voli da koristi, bilo vidljivih ogrebotina.
Bonus video:
