Predsjednik Vladimir Putin osvojio je rekordan broj glasova na predsjedničkim izborima u Rusiji, pokazale su izlazne ankete i prvi rezultati.
Putin, koji je došao na vlast 1999. godine, lako je osvojio novi šestogodišnji mandat koji bi mu omogućio da prestigne Josifa Staljina i postane ruski čelnik s najdužim stažem u više od 200 godina, prenosi agencija Rojters.
Putin je osvojio 87,8 odsto glasova, što je najviši rezultat ikada u postsovjetskoj istoriji Rusije, pokazala je izlazna anketa Fondacije za javno mnjenje (FOM). Ruski centar za istraživanje javnog mnijenja (VCIOM) je objavio da je Putin osvojio 87 odsto. Prvi zvanični rezultati pokazali su da su ankete tačne, navodi Rojters.
Kandidat komunista Nikolaj Haritonov bio je drugi sa nešto manje od četiri odsto, Vladislav Davankov je bio treći, a ultranacionalista Leonid Slucki četvrti, pokazuju rezultati, prenosi Rojters.
Agencija Beta prenijela je da je prema ruskoj izbornoj komisiji, Putin poslije prebrojavanja glasačkih listića sa 24 odsto biračkih mjesta dobio 87,97 odsto glasova.
U Rusiji su tokom tri dana održani predsjednički izbori na kojima se očekivala pobjeda Putina, koji je na čelu zemlje praktično već 24 godine.
"Izbori očigledno nisu slobodni ni pošteni s obzirom na to kako je Putin zatvorio političke protivnike i spriječio druge da se kandiduju protiv njega", rekao je portparol Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće.
Izbori su održani nešto više od dvije godine otkako je Putin pokrenuo najsmrtonosniji evropski sukob od Drugog svjetskog rata naredivši invaziju na Ukrajinu.
On to naziva "specijalna vojna operacija".
Rojters ocjenjuje da je rat nadvisio trodnevne izbore: Ukrajina je u više navrata napadala rafinerije nafte u Rusiji, granatirala ruske regione i pokušavala da probije ruske granice proksi snagama - potez za koji je Putin rekao da neće ostati nekažnjen.
Iako Putinov reizbor nije bio pod sumnjom s obzirom na njegovu kontrolu nad Rusijom i odsustvo pravih izazivača, bivši špijun KGB-a je želio da pokaže da ima ogromnu podršku Rusa.
Izlaznost širom zemlje bila je 74,22 odsto u 19 sati po srednjeevropskom vremenu kada su birališta zatvorena, rekli su izborni zvaničnici, premašivši nivoe iz 2018. od 67,5 odsto.
Pristalice Putinovog najistaknutijeg protivnika, Alekseja Navaljnog, koji je umro u arktičkom zatvoru prošlog mjeseca, pozvali su Ruse da izađu na protest "Podne protiv Putina" da pokažu svoje neslaganje protiv lidera kojeg opisuju kao korumpiranog autokratu.
Nije bilo nezavisnog broja koliko je od 114 miliona ruskih birača učestvovalo u opozicionim demonstracijama, usred izuzetno stroge bezbjednosti u kojoj su učestvovale desetine hiljada policajaca i bezbjednosnih zvaničnika.
Novinari Rojtersa su u podne na biračkim mjestima u Moskvi, Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu uočili porast priliva birača, posebno mlađih ljudi, u redovima od nekoliko stotina, pa čak i hiljada ljudi.
Neki su rekli da protestuju, iako je bilo malo spoljašnjih znakova koji bi ih razlikovali od običnih glasača.
Kako je podne stiglo širom Azije i Evrope, stotine ljudi okupilo se na biračkim mjestima u ruskim diplomatskim misijama.
Udovica Navaljnog, Julija, pojavila se u ruskoj ambasadi u Berlinu uz klicanje i skandiranje "Julija, Julija".
NE PROPUSTITE
Pristalice Navaljnog u egzilu emituju na Jutjubu snimke protesta u Rusiji i inostranstvu.
Glasalo se i u Crnoj Gori.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
