Naglo povećanje izdvajanja za odbranu moglo bi podstaći tromu evropsku ekonomiju, pod uslovom da posluži kao odskočna daska za širu industrijsku obnovu i ako vlade ubijede sektor da će finansiranje trajati dugoročno, ocjenjuje agencija Rojters.
Usred sve većih zabrinutosti da Evropa više ne može da se oslanja na zaštitu Sjedinjenih Država, evropski lideri okupili su se juče u Briselu na vanrednom samitu kako bi odobrili nove načine za povećanje odbrambenih izdvajanja i obećali nastavak podrške Ukrajini.
“Evropa mora da prihvati ovaj izazov, ovu trku u naoružanju. I mora da je dobije”, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit u Briselu.
Mada ostaje pitanje da li će Evropa svoje riječi pretočiti u djela, dogovor postignut ove nedjelje između vjerovatnih partnera u narednoj njemačkoj vladajućoj koaliciji da uklone fiskalne limite za vojnu potrošnju povećao je nade u širu vojnu ekspanziju, koja bi takođe mogla pokrenuti posrnulu industriju i tehnološku bazu regiona.
“(Ovo) će podržati ekonomski rast, a posebno će pomoći evropskim proizvođačima u trenutku kada se suočavaju s ozbiljnim teškoćama”, rekao je za Rojters Filipo Tadei, viši evropski ekonomista u Goldman Sachsu, uz napomenu: “Veoma je važno da se ova dodatna potrošnja rasporedi dosljedno tokom vremena.”
EU lideri su generalno pozdravili predlog Evropske komisije za mobilizaciju do 800 milijardi eura za evropsku odbranu, uključujući plan za zaduživanje do 150 milijardi eura, koje bi bile pozajmljene nacionalnim vladama.
Procjene o tome koliko bi povećanje izdvajanja za odbranu moglo doprinijeti širem ekonomskom rastu znatno se razlikuju. Postoji nekoliko razloga zbog kojih vojna potrošnja obično nema isti efekat na ekonomski rast kao ulaganja u civilnu infrastrukturu. Jedan od njih je i činjenica da kompleksni vojni projekti zahtijevaju dugotrajno planiranje i realizaciju.
Takođe, Evropa je u velikoj mjeri zavisna od uvoza naoružanja, budući da ima samo tri od 15 najvećih svjetskih proizvođača oružja. To znači da će veliki dio ekonomske koristi otići izvan EU. Podaci Evropske komisije pokazuju da je od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, 78% EU nabavki oružja realizovano izvan bloka, pri čemu je 63% završilo u SAD. Rojters ističe i da fragmentacija evropske odbrambene industrije po nacionalnim linijama smanjuje ekonomsku efikasnost.
Ključno pitanje sada je kako će se upravljati ovim naglim povećanjem izdvajanja za odbranu i koliko se od toga može realizovati kroz domaću proizvodnju.
Iako su evropske odbrambene kompanije uvjerene da mogu povećati proizvodnju, analitičari upozoravaju da je neophodno stabilno finansiranje kako bi vlade dokazale da su spremne na dugoročno ulaganje.
Aktuelni predlog Evropske komisije - četvorogodišnje izuzeće odbrambene potrošnje iz pravila o fiskalnim deficitima, uz ograničeno EU zaduživanje, možda neće biti dovoljan.
“Vi ne pravite dugoročni fiskalni okvir koji omogućava stabilnost na duge staze”, rekao je Sander Tordoir, glavni ekonomista u Centru za evropske reforme. “Ovdje postoji određeni rizik da... neće biti mnogo napretka u onome što je najvažnije, a to je mnogo bolje koordinisan sistem nabavki u cijeloj EU”.
Pitanje na koje još nema odgovora jeste kako će povećana vojna potrošnja uticati na druga izdvajanja, uključujući socijalnu zaštitu, infrastrukturne projekte i zelenu tranziciju.
“Ako se dio odbrambene potrošnje finansira kroz smanjenje izdvajanja na drugim mjestima, mogli bismo čak vidjeti situaciju u kojoj će, barem kratkoročno, veća vojna potrošnja imati negativan multiplikator”, rekao je za Rojters Karsten Brezki, šef globalne makroekonomije u ING-u, ukazujući na mogući negativni efekat na ekonomski rast.
Njemački koalicioni partneri koji se nadaju formiranju vlade, osim što planiraju ukidanje ograničenja na vojnu potrošnju, takođe predviđaju fond za infrastrukturu od 500 milijardi eura.
Međutim, francuski predsjednik Emanuel Makron, suočen sa visokim deficitom, upozorio je da će u budućnosti morati da se donesu teške budžetske odluke. Ostali lideri EU takođe će morati da razmotre kako će rast vojnih izdataka uticati na druge ekonomske prioritete.
Ipak, kako sugeriše Džejkob Kirkegard iz Bruegela, moguće je da će evropski lideri zaključiti da nijedno drugo pitanje nije važno - ako fizička bezbjednost nije osigurana.
Bonus video:
