Ukrajina bi, prema predloženom mirovnom sporazumu o kojem se razgovaralo u Berlinu, dobila bezbjednosne garancije slične onima iz člana 5 NATO ugovora, rekao je danas jedan američki zvaničnik.
Zvaničnici su, obraćajući se novinarima nakon dva dana američkih mirovnih razgovora s ukrajinskim i evropskim predstavnicima, naveli da te garancije ne bi bile na stolu zauvijek, dok predsjednik SAD Donald Tramp vrši pritisak da se okonča rat.
Jedan zvaničnik je rekao da je Rusija otvorena za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji (EU) i da Tramp želi da spriječi Rusiju da se dalje širi ka zapadu, prenio je Rojters.
Član 5 se smatra kamenom temeljcem osnivačkog ugovora NATO. On propisuje da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ukrajina nije članica NATO-a. Nije bilo jasno do koje mjere će SAD ići u pružanju tih bezbjednosnih garancija Ukrajini.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da je Kijevu potrebno jasno razumijevanje bezbjednosnih garancija njegovih saveznika prije donošenja bilo kakvih odluka o liniji fronta.
On je u obraćanju novinarima u Berlinu dodao da bi svake bezbjednosne garancije morale da uključe i nadzor primirja.
Američki pregovarači su tokom razgovora u Berlinu poručili Ukrajini da, u okviru svakog sporazuma o okončanju rata, mora pristati na povlačenje snaga iz istočne Donjecke oblasti, objavio je Rojters.
Izvor britanske agencije, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman dok su ukrajinski i američki pregovarači u njemačkoj prijestonici privodili kraju drugi dan ključnih razgovora, rekao je da Kijev želi nastavak pregovora.
Pregovore su s američke strane vodili Trampov izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsjednika.
Zvaničnici su rekli da je postignuta saglasnost o 90 odsto spornih pitanja. Jedan od njih je naveo da i dalje postoje neriješena teritorijalna pitanja, ali da “imamo više različitih rješenja kojima pokušavamo da premostimo taj jaz”.
Nazvavši pitanje teritorijalnih ustupaka “bolnim”, Zelenski je potvrdio da razlike po tom pitanju i dalje postoje.
Ukrajina je ranije saopštila da neće ustupiti teritoriju Rusiji.
Radne grupe trebalo bi da se sastanu u SAD tokom predstojećeg vikenda, moguće u Majamiju, rekao je jedan od zvaničnika.
“Mislim da ćete čuti da smo znatno suzili razlike između Ukrajinaca i Rusa. To je jasno”, rekao je zvaničnik.
On je rekao da je radna grupa izradila nacrt od tri stranice o teritorijalnim pitanjima, te da se očekuje da ga Zelenski razmotri sa svojim timom, dok će američka strana o toj temi na kraju razgovarati i s Rusima.
Zvaničnici su bezbjednosne garancije opisali kao “nalik članu 5”, uz kategorije poput nadzora i mehanizama za sprečavanje sukoba.
Tri četvrtine Ukrajinaca protiv velikih ustupaka Rusiji
Tri četvrtine Ukrajinaca odbacuje velike ustupke u bilo kakvom mirovnom sporazumu, saopštio je danas kijevski istraživač javnog mnjenja. To ukazuje na izazov s kojim se suočava Zelenski - on je pod pritiskom SAD da pristane na dogovor, ali mu je takođe potrebno nešto prihvatljivo za ukrajinske građane.
Ukrajina nastoji da se suprotstavi prvobitnom planu koji su podržale SAD, a koji su Kijev i njegovi evropski saveznici ocijenili kao povoljan za Moskvu, koja zahtijeva da Ukrajina odustane od čitavog istočnog regiona Donbas i da značajno ograniči vojne kapacitete.
Istraživanje koje je sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS) pokazalo je da je 72 odsto Ukrajinaca spremno na sporazum kojim bi se zamrzla sadašnja linija fronta i koji bi podrazumijevao određene kompromise, prenio je Rojters.
Međutim, 75 odsto ispitanika smatra da je plan naklonjen Rusiji, koji bi uključivao da Ukrajina ustupi teritoriju ili ograniči veličinu svoje vojske bez dobijanja jasnih bezbjednosnih garancija, “potpuno neprihvatljiv”.
Anketa je sprovedena između kraja novembra i sredine decembra, a obuhvatila je 547 ispitanika na teritoriji pod kontrolom Ukrajine.
Svega 21 odsto Ukrajinaca ima povjerenja u Vašington, što je pad u odnosu na 41 odsto u decembru prošle godine. Povjerenje u NATO je takođe opalo, sa 43 na 34 odsto u istom periodu
Izvršni direktor KIIS-a Anton Hrušecki je izjavio da je javno mnjenje o tom pitanju u proteklim mjesecima ostalo stabilno usred rastućeg pritiska SAD.
Šezdeset tri odsto Ukrajinaca je spremno da nastavi borbu, a svega devet odsto vjeruje da će se rat završiti početkom 2026. godine.
Ukrajina je u nedjelju saopštila da je voljna da odustane od ambicija za članstvo u NATO u zamjenu za bezbjednosne garancije Zapada.
Međutim, svega 21 odsto Ukrajinaca ima povjerenja u Vašington, što je pad u odnosu na 41 odsto u decembru prošle godine. Povjerenje u NATO je takođe opalo, sa 43 na 34 odsto u istom periodu.
“Ako bezbjednosne garancije ne budu nedvosmislene i obavezujuće… Ukrajinci im neće vjerovati, a to će uticati na opštu spremnost da se odobri odgovarajući mirovni plan”, napisao je Hrušecki.
Tramp je takođe obnovio poziv za održavanje izbora u Ukrajini, koji su zabranjeni tokom vanrednog stanja.
Zelenski, čiji je prvi mandat istekao prošle godine, ovog mjeseca je nagovijestio da bi bio otvoren za novo glasanje ukoliko bi SAD preuzele vodeću ulogu u osiguravanju bezbjednosti.
Ipak, svega devet odsto Ukrajinaca želi održavanje izbora prije nego što se borbe okončaju, pokazalo je istraživanje KIIS-a.
Povjerenje u Zelenskog je vjerovatno opalo nakon velikog korupcionog skandala prošlog mjeseca, ali se sada vratilo na 61 odsto, poslije smjene njegovog najbližeg saradnika i novog pritiska iz SAD, rekao je Hrušecki.
“Zbog toga se insistiranje na izborima u Ukrajini u javnosti doživljava izrazito negativno i smatra se pokušajem da se zemlja oslabi”, rekao je.
Bonus video:
