Svoje trenutno najteže unutrašnjopolitičko pitanje njemačka vlada, sačinjena od demohrišćana i socijaldemokrata, za sada je sklonila sa dnevnog reda: nakon iscrpljujućih debata, početkom decembra progurala je svoj paket reformi državnog penzionog sistema kroz Bundestag. Suština: nivo penzija ostaje stabilan barem do 2031. godine.
Temeljne reforme sistema sada treba da razradi jedna komisija, koja bi do sredine 2026. trebalo da iznese predloge. Da li će se starosna granica za odlazak u penziju ponovo povećati – sa 67 možda na 70 godina? Ili će se zemlja oprostiti od fiksnog početka penzionisanja za sve, kako predviđa jedan predlog ekonomskog profesora Jensa Zidekuma?
Zidekum želi da broj godina koje je neka osoba radila određuje visinu njene penzije. Savezni kancelar Fridrih Merc (Hrišćansko-demokratska unija,CDU) ovu ideju je nazvao „svakako vrijednom razmatranja". Dodao je: „Želim da sprovedemo jednu sveobuhvatnu reformu. I tu bi ova tema mogla da igra ulogu."
Tema pravednog zbrinjavanja u starosti u društvu u kojem ljudi žive sve duže i u kojem stariji postaju sve brojniji, ostaće izazov za zemlju i njenu vladu i naredne godine.
U budžetu za 2026. državni doprinos kojim se nadoknađuju gubici penzionog sistema iznosi čak 128 milijardi eura – oko četvrtine ukupnog budžeta. Posebno mladi konzervativni poslanici bili su i ostali nezadovoljni reformom penzija i zahtijevaju značajna poboljšanja za period poslije 2031, naročito za buduće generacije. Zato je penziona komisija pod pritiskom da izradi zaista primjenljive predloge za jednu izuzetno kompleksnu materiju.
Od januara mladi dobijaju pisma od Bundesvera
I u vezi sa vojnom službom već su donijete važne odluke: početkom godine svi koji su navršili 18 godina dobiće pisma od države. Muškarci će morati da popune priloženi upitnik, žene nisu obavezne, ali mogu to da učine. Učešće na ljekarskom pregledu, odnosno utvrđivanje zdravstvenog stanja, biće obavezno.
Vlada računa na to da će pronaći dovoljno dobrovoljaca kako bi se broj njemačkih vojnika u narednih deset godina povećao sa sadašnjih 184.000 na planirani broj između 255.000 i 270.000. Tako zasad predviđa plan saveznog ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD). Tome treba dodati i 200.000 rezervistkinja i rezervista.
Već naredne godine moglo bi se pokazati da li ima dovoljno dobrovoljaca ili će vlada ponovo morati da se obrati Bundestagu i u narednim godinama ponovo aktivira obavezni vojni rok, koji miruje od 2011. godine.
Da li „Alternativa za Nemačku“ može da pobedi na pokrajinskim izborima?
Već 2025. Njemačku je obilježilo pitanje: koliko će snažna postati djelimično ekstremno desna „Alternativa za Nemačku“ (AfD)? U Bundestagu je to već najjača opoziciona stranka, a 2026. se u dvije istočnonjemačke savezne pokrajine održavaju pokrajinski izbori – u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. U Saksoniji-Anhaltu AfD u aktuelnim anketama ima oko 40 odsto, u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji 38 odsto.
Da li će demokratske stranke centra uspjeti da nešto promijene? I ako AfD u obije pokrajine postane ubedljivo najjača snaga, da li će obećanje konzervativnih demohrišćana, da ni pod kojim uslovima neće sarađivati sa AfD-om, ostati na snazi? U obe pokrajine izbori se održavaju tek u septembru – i do tada će oni dominirati u raspravi o odnosu prema AfD-u. Uvod u to biće pokrajinski izbori u Baden-Virtembergu i Porajnju-Falačkoj u martu.
Migracije: Merc se nada ukidanju graničnih kontrola
Tema migracija će, naravno, i naredne godine biti u središtu pažnje. Od stupanja vlade na dužnost u maju 2025. savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) stalno poručuje: Njemačka sada vodi oštru politiku prema doseljenicima. Na granicama bi više ljudi trebalo direktno odmah da bude vraćeno.
Sredinom decembra ministri unutrašnjih poslova Evropske unije takođe su se dogovorili o značajnom pooštravanju zajedničke politike azila. Planiraju se ponovo takozvani centri za povratak u zemljama van Evropske unije, iako prethodni pokušaji – poput onih italijanske vlade u Albaniji – nisu bili uspješni. Ljudi koji se bez prava boravka nalaze u Evropskoj uniji i odbijaju da napuste njenu teritoriju trebalo bi strože da se kažnjavaju.
Zajedničkom politikom azila „…uspjećemo i da granične kontrole premjestimo na spoljne granice Evrope“, rekao je kancelar Merc. Drugim riječima: dugotrajne kontrole na svim njemačkim spoljnim granicama mogle bi 2026. da budu ukinute. Da li će se to zaista dogoditi, ostaje da se vidi. Inicijativu ministara unutrašnjih poslova EU još mora da odobri Evropski parlament.
Da li će se vlada 2026. prepirati oko klimatske politike?
Godina 2026. biće važna i za nacionalnu klimatsku politiku. U decembru je EU konkretizovala svoje klimatske ciljeve: emisija gasova sa efektom staklene bašte treba do 2040. da se smanji za 90 odsto u poređenju sa 1990, a do 2050. Evropska unija želi da postane klimatski neutralna. Njemački ministar zaštite životne sredine Karsten Šnajder (SPD) izrazio je veliko zadovoljstvo: „Novi klimatski cilj EU vjerovatno je najvažnija klimatskopolitička odluka ovog saziva.“
U martu Šnajder želi da predstavi novi plan zaštite klime i objasni kako Njemačka može da doprinese ostvarenju cilja. Do početka 2025. Njemačka je, uostalom, smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte za 48 odsto.
Međutim, ministarka privrede Katarina Rajhe (CDU) oslanja se na gasne elektrane i ne smatraju je posebno ambicioznom kada je riječ o popularisanju energije vetra i sunca.
Martin Kajzer, klimatski stručnjak organizacije Grinpis (Greenpeace), rekao je za DW: „Za razliku od vremena semaforske koalicije, dramatični propusti u sektoru saobraćaja i stanovanja moraju se nadoknaditi odgovarajućim socijalno prihvatljivim hitnim mjerama. Povratak na fosilne energente u industrijskoj i energetskoj politici, kakav planira ministarka Rajhe, ne smije biti dozvoljen."
U klimatskoj politici vladi, dakle, naredne godine prijeti ozbiljan sukob – kao i oko mnogih drugih tema. U unutrašnjoj politici 2026. će u svakom slučaju biti vrlo naporna godina.
Bonus video:
