Evropski komesar za odbranu i svemir: Američko vojno zauzimanje Grenlanda značilo bi kraj NATO-a

Evropska unija može da pomogne u osiguranju bezbjednosti za Grenland ako to zatraži Danska, izjavio je evropski komesar za odbranu i svemir Andrius Kubilius, upozorivši da bi američko vojno zauzimanje tog najvećeg svjetskog ostrva značilo kraj NATO-a.

Poslije izjave američkog predsjednika Donalda Trampa da SAD moraju da posjeduju Grenland kako bi spriječile da Rusija ili Kina okupiraju tu strateški važnu i mineralima bogatu autonomnu teritoriju Danske, Kubilius je rekao da bi taj potez Vašingtona imao „veoma dubok negativan uticaj na transatlantske odnose“.

„Slažem se sa premijerkom Danske (Mete Frederiksen) da će to biti kraj NATO-a, ali će i među ljudima imati veoma, veoma negativan uticaj“, kazao je Kubilius za agenciju Rojters na konferenciji o bezbjednosti u švedskom Salemu.

Predstavnici Danske i SAD, članica NATO-a, trebalo bi ove sedmice da razgovaraju o Grenlandu. Vlasti Danske i Grenlanda saopštile su da to ostrvo nije na prodaju, dok Tramp ne isključuje mogućnost da ga zauzme silom.

Kubilius je rekao da ne misli da slijedi američka vojna invazija, ali je dodao da član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji obavezuje države članice da priteknu u pomoć Danskoj ako bude suočena s agresijom.

„To će u velikoj mjeri zavisiti od Danske – kako će reagovati, kakav će biti njen stav, ali definitivno postoji obaveza država članica (EU) da priteknu u pomoć ako je neka članica suočena s vojnom agresijom“, kazao je političar iz Litvanije.

Kubilius je doveo u pitanje američko obrazloženje okupacije Grenlanda silom i upozorio da bi zauzimanje uticalo na sve aspekte odnosa Evrope i SAD.

„Ko će priznati tu okupaciju, koja bi uticala na sve odnose SAD i Evrope, uključujući, na primjer, trgovinu, gdje i Amerikanci mogu da budu suočeni s prilično bolnim negativnim posljedicama“, naveo je.

Dodao je da bi EU mogla da osigura veću bezbjednost za Grenland ako Danska to zatraži, uključujući trupe i vojnu infrastrukturu, poput ratnih brodova i oružja protiv dronova.

„Na ljudima iz vojske je da kažu šta je potrebno za odbranu Grenlanda ili Arktika. Sve je moguće“, rekao je Kubilius.

On je rekao i da Evropa treba da pojača sopstvene vojne kapacitete, bez obzira na to da li će moći da se osloni na pomoć SAD, dodajući da bi povlačenje SAD iz NATO-a imalo teške posljedice, navodi Rojters.

„Biće veoma veliki izazov biti spreman da se brani Evropa bez SAD. Pitanje bi bilo kako u tom slučaju možemo da koristimo strukture NATO-a, kako one mogu da postanu osnova za evropski stub NATO-a. Ali NATO kakav je sada definitivno više neće postojati“, kazao je Kubilius.

Tramp je prošle sedmice izjavio da će SAD uvijek podržavati NATO i da će se Rusija i Kina plašiti zapadnog vojnog saveza samo dok SAD budu njegov dio.

Mnoge zemlje NATO-a značajno su povećale vojne izdatke posljednjih godina, poslije invazije Rusije na Ukrajinu 2022. i Trampovog zahtjeva evropskim članicama alijanse da više ulažu u sopstvenu odbranu.

Da bi američka aneksija Grenlanda bila kraj NATO-a, juče je ocijenio i član Senata SAD Kris Marfi, predstavnik Demokratske stranke iz savezne države Konektikat.

Tramp je sinoć rekao novinarima da „neće dozvoliti“ da Rusija ili Kina kontrolišu Grenland. Upitan da li postoji neki sporazum koji bi Grenland ili Danska mogli da ponude kako bi spriječili američku vojnu akciju, Tramp je rekao da bi volio da bude postignut sporazum.

„Lakše je. Ali imaćemo Grenland, na ovaj ili onaj način“, dodao je Tramp.

Sličnu izjavu dao je i u petak, kada je rekao da će SAD, ako ne budu u mogućnosti da postignu dogovor o preuzimanju Grenlanda „na lakši način“, morati to da urade „na teži način“.

Grenland je teritorija Danske, članice NATO-a. Član 5 Povelje NATO-a predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice alijanse. Član 5 aktiviran je samo jednom, u znak podrške SAD poslije napada 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington.

Predstavnici Trampove administracije insistiraju na preuzimanju kontrole nad Grenlandom otkako su američke snage 3. januara u Venecueli zarobile predsjednika te države Nikolasa Madura, koga SAD terete za narko-terorizam.