Sin norveške krunske princeze pojaviće se danas pred sudom zbog optužbi za silovanje, porodično nasilje, napad i posjedovanje droge, među ostalim krivičnim djelima - u jednom od nekoliko slučajeva koji su uzdrmali norvešku monarhiju.
Mariuš Borg Hojbi, sin krunske princeze Mete-Marit i pastorak krunskog princa Hokona, mogao bi da se suoči sa višegodišnjom zatvorskom kaznom ako bude proglašen krivim po najozbiljnijim tačkama optužnice, ukupno 38, prenosi agencija Rojters.
Njegov advokat Petar Sekulić rekao je za Rojters da Hojbi ne priznaje krivičnu odgovornost za optužbe za silovanje i porodično nasilje, ali da priznaje krivicu za dio manje ozbiljnih navoda.
"O tome će dati detaljno objašnjenje na sudu", rekao je Sekulić.
Suđenje je planirano da traje do 19. marta. Hojbi bi trebalo da svjedoči u srijedu.
Norveška policija ga je u nedjelju privela zbog sumnje da je nanio tjelesne povrede, da je koristio nož i da je prekršio zabranu prilaska. Sud je u ponedjeljak odlučio da Hojbi može biti zadržan u pritvoru četiri sedmice. Njegov advokat rekao je za Rojters da razmatra žalbu.
Krunski princ i krunska princeza neće prisustvovati suđenju
Ovaj sudski postupak je, prema istoričaru Trondu Norenu Isaksenu, najozbiljnija kriza koja je pogodila norvešku kraljevsku porodicu u mirnodopsko vrijeme, iako Hojbi nema kraljevsku titulu i nije u liniji nasljeđivanja.
Početak suđenja dolazi i svega nekoliko dana nakon što se njegova majka Mete-Marit izvinila zbog "loše procjene" što je održavala kontakte sa pokojnim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom nakon što je 2008. osuđen za seksualne zločine nad djecom.
Krunski princ Hokon i krunska princeza Mete-Marit ne planiraju da prisustvuju ročištima, saopštio je Hokon, dodajući da vjeruje da će pravosudni sistem biti pravedan i ispravan.
Govoreći o Mariušu, Hokon je rekao: "Volimo ga, on je važan dio naše porodice. On je norveški državljanin, pa ima iste obaveze kao i svi, kao i ista prava".
Hokon je izrazio i saosjećanje sa navodnim žrtvama. "Mislimo na njih, znamo da mnogi prolaze kroz težak period", rekao je.
Norveška je ustavna monarhija u kojoj je kralj formalni šef države, dok politička moć pripada parlamentu i vladi.
Više tačaka optužnice
Među optužbama protiv Hojbija su jedna tačka za silovanje uz seksualni odnos i tri tačke za silovanje bez odnosa - a neke od tih radnji, prema navodima tužilaštva, snimao je telefonom.
U januaru su dodate nove optužbe, uključujući posjedovanje i transport 3,5 kilograma marihuane.
Policija je 2024. imenovala Hojbija kao osumnjičenog za fizički napad na ženu sa kojom je bio u vezi.
Hojbi je tada, u izjavi medijima, priznao da je ženi nanio tjelesne povrede dok je bio pod uticajem kokaina i alkohola, kao i da je oštetio njen stan. Rekao je da se kaje zbog svojih postupaka, piše Rojters.
Jedan od brojnih problema s kojima se monarhija suočava
Suđenje dolazi u trenutku kada se kraljevska porodica suočava sa više izazova, pored kontinuiranog preispitivanja veza Mete-Marit sa Epstinom.
Kralj Harald, 88, najstariji živi evropski monarh, smanjio je aktivnosti 2024. nakon što je bio hospitalizovan zbog infekcije, a potom mu je ugrađen pejsmejker.
Mete-Marit treba transplantaciju pluća nakon što joj je 2018. dijagnostikovana plućna fibroza, hronična bolest koja izaziva ožiljavanje pluća i smanjeno usvajanje kiseonika.
U međuvremenu, kćerka kralja Haralda, Marta Luiz, povukla se 2022. iz zvaničnih kraljevskih dužnosti kako bi slobodnije razvijala sopstvene poslovne poduhvate, i navela da će i ona i njen suprug - američki samoproglašeni šaman - izbjegavati da koriste njenu titulu princeze u komercijalne svrhe.
Njih dvoje su prošle godine kritikovani zbog učešća u Netfliksovom dokumentarcu o njihovom svakodnevnom životu, uključujući i vjenčanje, kao i zbog kritičkih stavova prema kralju i kraljici.
"Ovo se mora posmatrati u kontekstu svih kontroverzi koje su izazvali princeza Marta Luiz i njen suprug i činjenice da su starost i zdravstveni problemi otežali kraljevskoj porodici da obavlja svoje dužnosti, što je uticalo na njihovu vidljivost", rekao je Isaksen.
Ipak, monarhija ostaje popularna. Oko 70 odsto Norvežana podržava monarhiju kao instituciju, pokazuje anketa Norstata za javni servis NRK, sprovedena u januaru na uzorku od 1.030 ljudi i objavljena u petak. Samo 19 odsto želi drugačiji oblik vlasti, prenosi Rojters.
Bonus video:
