Međunarodna svjetska izložba Ekspo, koja će se 2027. održati u Beogradu, već godinama izaziva žestoke rasprave u Srbiji i sve glasnije kritike u evropskim demokratskim krugovima. Nedavno je tema stigla i u njemački Bundestag: poslanička grupa opozicione stranke Ljevica (Die Linke) uputila je njemačkoj vladi tzv. „mali upit“ (Kleine Anfrage), tražeći odgovore na pitanja o pravnim, korupcijskim i bezbjednosnim rizicima u vezi s njemačkim učešćem na toj izložbi. Mogućnost postavljanja „malih upita“ poslanici mogu da koriste kad od vlade žele da dobiju odgovore na pitanja o kojima se nije javno raspravljalo.
Odgovori vlade u ovom slučaju, koje DW dobio na uvid, nisu međutim zadovoljili one koji su pitanja postavili. U razgovoru za DW, poslanica Ljevice i članica Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Gokaj Akbulut otvoreno je kritikovala ono što opisuje kao sistematsku pasivnost Berlina prema Beogradu i predsjedniku Aleksandru Vučiću.
Učešće, ali uz poštovanje standarda
Akbulut, koja je izrazila nezadovoljstvo odgovorima vlade u Berlinu, ne traži doduše da Njemačka u potpunosti bojkotuje Ekspo 2027, ali jasno daje do znanja da smatra da je dosadašnji pristup neprihvatljiv.
„Učešće ne treba da bude otkazano, ali ne smije da bude bezuslovno. Jednostavno je nedopustivo da vlada učestvuje na Ekspu i pritom ignoriše svu iznesenu kritiku. Ona mora jasno da navede pod kojim uslovima učestvuje i šta se događa ako ti uslovi nisu ispunjeni. Ni jedno ni drugo nije ispunjeno.“
Prema njenim riječima, pasivnim učestvovanjem, bez postavljanja minimalnih standarda, Njemačka faktički legitimiše sistem koji omogućava korupciju i podriva vladavinu prava. „To nije neutralan stav, to je politička odluka i ona je izuzetno problematična za budućnost Srbije.“
Vlada odgovara: „Nema sopstvenih saznanja“
Poslanici Ljevice postavili su vladi 32 pitanja o Ekspu u Beogradu – od korupcijskih rizika i netransparentnih konkursa, do bezbjednosnih standarda i sličnosti s projektom obnove novosadske željezničke stanice, gdje je nadstrešnica u novembru 2024. prilikom rušenja odnela 16 života.
Odgovori vlade na mnoga od tih pitanja svodili su se na jednu rečenicu: „Vlada o tome nema sopstvenih saznanja.“ Na pitanje o tome da li su firme koje su učestvovale u obnovi novosadske stanice uključene i u projekte Ekspa, vlada je odgovorila da nema informacija. Na pitanje da li su za Ekspo-lokaciju sprovedene procjene uticaja na okolinu i vodosnabdevanje, usledio je isti odgovor. Isti je slučaj i sa pitanjima o konkretnim korupcijskim rizicima, o nelegalnom zapošljavanju radnika na gradilištu Ekspa, o primjeni posebnog zakona Srbije koji tendere za Ekspo isključuje iz redovnog zakonodavstva o javnoj nabavci, tj. konkursima – gotovo uvijek isti odgovor.
Poslanica Akbulut takav pristup smatra nedopustivim i za pitanja koja se ne tiču direktno Ekspa: „Odgovor vlade u pogledu tzv. Mrdićevih zakona apsolutno nije prihvatljiv. Mi kažemo ’ne’ takvom odgovoru. To je jednostavno vrlo slaba izjava i vladu ne obavezuje ni na ništa. Godinama se govori da Srbija treba da poštuje standarde EU. Svi to znaju. Ali pitanje je šta savezna vlada konkretno radi ako Srbija ništa ne preduzima.“
Novi Sad i Ekspo – isti sistem, isti rizici
Akbulut je i u tzv. „malom upitu“ svoje stranke, ali i u razgovoru za DW dovela u vezu urušavanje nadstrešnice novosadske željezničke stanice s načinom na koji se dodjeljuju ugovori za Ekspo.
„Ne tvrdim da postoji direktna veza – to moraju da razjasne istrage koje su u toku. Ali oba slučaja imaju korijen u sistemu koji je obilježen korupcijom. U oba slučaja javni ugovori dodijeljeni su van normalnih kontrolnih mehanizama. U oba slučaja nedostaje nezavisni građevinski nadzor.“
Koalicija nevladinih organizacija je još u julu 2025. Međunarodnom uredu za izložbe (BIE) poslala dokument pod naslovom „Formal Notice“ u kojem upozorava na sistematsko kršenje prava, korupciju i bezbjednosne rizike u vezi s Ekspom 2027. u Beogradu. Taj dokument BIE je objavio na internoj-platformi za države-članice u oktobru 2025, a o njemu se raspravljalo i na sjednici Izvršnog odbora BIE u septembru iste godine. Njemačka u tom odboru nije zastupljena.
Zašto Berlin ćuti?
Ali ključno pitanje koje Akbulut postavlja glasi: zašto Njemačka uporno ćuti o stanju demokratije u Srbiji, čak i dok studentski protesti potresaju zemlju i dok međunarodna zajednica sve glasnije kritikuje Vučićev režim?
„Civilno društvo i studentski pokret potpuno su u pravu. Zahtijevaju reakciju vlade u Berlinu i Njemačka tu može da ima drugačiju ulogu, ali je ne preuzima. To ima različite uzroke. Naravno, radi se o ekonomskim interesima njemačkih kompanija, ali i o diplomatskim obzirima prema Beogradu i generalno o ustručavanju da se javno suoči s kandidatom za pristupanje EU poput Srbije ili da se kritikuje.“
Srbija je važno tržište i proizvodni pogon za čitav niz njemačkih firmi iz automobilske industrije i prerađivačkog sektora. Vučić se u evropskim prijestonicama već dugo tretira kao „garant stabilnosti“ na Zapadnom Balkanu, što mu daje određeni diplomatski imunitet, kaže poslanica nemačke Ljevice.
„Vučić se smatra garantom stabilnosti na Zapadnom Balkanu i Berlin izbjegava otvoreni raskid, jer ne želi jače okretanje Beograda prema Moskvi ili Pekingu. Zato jednostavno zatvara oči pred onim što se trenutno događa u Srbiji.“
Posljedica toga, smatra Akbulut, jeste da Njemačka učestvovanjem na Ekspu bez ikakvih uslova Vučićevom režimu daje međunarodni prestiž. „Njemačka faktički daje međunarodni legitimitet režimu koji je odgovoran za Novi Sad, gdje je poginulo 16 civila, i koji oblikuje pravosuđe i dodjelu ugovora po sopstvenom nahođenju.“
Studentski protesti i nacionalizam
Akbulut je u razgovoru odbacila i kritike koje se u pojedinim njemačkim medijima upućuju studentskom pokretu u Srbiji, a tiču se navodnog nekritičnog odnosa prema nacionalističkim narativima unutar protesta.
„Ne dijelim tu kritiku. Mislim da su studentski protesti veoma raznoliki i zahvataju sve društvene slojeve. Zato ne vjerujem da se mogu jednostavno etiketirati kao čist problem nacionalizma. Protesti su raznoliki i donose važan demokratski impuls za sve društvene slojeve, od liberalne ljevice, do nacionalnih snaga u društvu.“
Tradicija pasivnosti: Merkel, Šolc, Merc
Stranka Ljevica smatra da odnos prema Srbiji nije novost koju je sa sobom donijela demohrišćansko-socijaldemokratska vlada Fridriha Merca, već da postoji svojevrsna tradicija. Ukazuje se na to da je Ljevica i prethodnoj vladi Olafa Šolca postavila „mali upit“ oko litijuma, i da je i tada odgovor bio više nego nezadovoljavajući.
Kako kaže poslanica Akbulut, pasivnost prema Srbiji nije obilježje samo jedne stranke ili jedne vlade, nego duboko ukorijenjena logika njemačke spoljne politike prema kojoj se javna kritika partnerskih vlada smatra kontraproduktivnom.
„Problem je što ta pasivnost i ta uzdržanost Njemačke imaju svoju cijenu, a tu cijenu, nažalost, plaćaju ljudi u Srbiji.“
Akbulut najavljuje da će Ljevica nastaviti pritisak na ministarstvo spoljnih poslova i druge nadležne institucije. „Što više pritiska bude od strane civilnog društva i studentskog pokreta i što više bude medijskog pritiska, to više možemo i Ministarstvo spoljnih poslova i druge nadležne institucije da stavimo pod pritisak i reći da ta pasivnost njemačke spoljne politike jednostavno nije u redu.“
Nema reakcije CDU
Na upit DW, njemačka vlada, odnosno resorno Ministarstvo privrede i energetike, saopštilo je da, kada je tema Ekspo 2027. u pitanju, „nema šta da doda“ svom odgovoru koji je uputilo Ljevici.
Na upite DW da se oglasi o optužbama Ljevice nije reagovalo ni nekoliko poslanika vladajuće Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) koji se bave pitanjima ekonomije.
Odbor njemačke privrede za istočnu Evropu, glava interesna grupa koja se bavi ekonomskim odnosima s tim dijelom Evrope, na upit DW saopštila da se njihova organizacija „za sada“ još ne bavi pitanjem izložbe Ekspo u Beogradu.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
