Ruske finansijske vlasti su svojom restriktivnom monetarnom politikom stvorile „zamku“ za ekonomiju, gurajući je u stagnaciju, izjavilo je danas nekoliko sankcionisanih milijardera koji su među najbogatijima na ruskoj Forbsovoj listi.
To je prenio Rojters, navodeći da je u pitanju najoštrija javna kritika tog nivoa od povećanja kamatnih stopa 2024. godine.
Očekuje se da će ekonomski rast ove godine usporiti na 0,4 odsto, sa 4,9 odsto u 2024, zbog visokih kamatnih stopa, precijenjene rublje i zapadnih sankcija, dok se ne očekuje da će mjere koje je predložila vlada značajnije podstaći rast.
Većina ruskih milijardera podržava rat predsjednika Vladimira Putina u Ukrajini od 2022. godine, uprkos zapadnim sankcijama, koje su im uskratile pristup imovini i luksuznim jahtama u Evropi i Sjevernoj Americi.
Međutim, kako rat ulazi u petu godinu, bez kraja na vidiku, uz pad profita, rast poreza, i dalje uskraćen pristup zapadnim tržištima i najveći talas nacionalizacije od devedesetih godina, čini se da se dosadašnji konsenzus među poslovnim ljudima o ratnim ciljevima postepeno urušava, ističe Rojters.
Roman Trocenko, milijarder iz sektora transporta, vještačkih đubriva i nekretnina, uporedio je monetarnu politiku centralne banke sa „Vokerovim šokom“, aludirajući na agresivna povećanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi od 1979. do 1982. na čelu sa Polom Vokerom.
„Bio je to veliki eksperiment i niko ga od tada nije ponovio, osim nas“, rekao je pred publikom koju su činili najviši zvaničnici, bankari i poslovni ljudi, na panelu o rastu koji je organizovala najveća banka u zemlji, Sberbank, u okviru najveće ruske ekonomske konferencije u Sankt Peterburgu.
Ključna kamatna stopa u Rusiji sada iznosi 14,5 odsto, što je manje od rekordnih 22 odsto, ali se i dalje smatra previsokom da bi preduzeća ulagala, imajući u vidu da je inflacija usporila na 5,6 odsto sa oko 10 odsto, navodi Rojters.
Trocenko je rekao da će udžbenici ekonomske istorije ratnu politiku kamatnih stopa opisivati kao „Zabotkinovu zamku, u koju je Rusija greškom upala“, misleći na prvog zamjenika predsjednika centralne banke Alekseja Zabotkina, jednog od arhitekata sadašnje politike.
Zabotkin, koji je prisustvovao raspravi, aplaudirao je Trocenkovom govoru, ali je kasnije rekao novinarima da je centralna banka potpuno svjesna teškoća s kojima se suočavaju ruski privrednici.
Dmitrij Mazepin, vlasnik proizvođača vještačkih đubriva Uralkem, uporedio je poteze centralne banke usmjerene na hlađenje ekonomije s nastojanjima neprijateljskih zapadnih sila.
„Šta radi spoljašnji izazov? Osim toga što, kako je predsjednik rekao, žele da nam nanesu strateški poraz, oni jednostavno žele da nas uspore. Šta se dešava unutar zemlje? Šta radi centralna banka kada kaže da želi da ohladi ekonomiju?“, rekao je Mazepin.
Najbogatiji Rus, prema Forbsu, milijarder Aleksej Mordašov, vlasnik proizvođača čelika Severstalj, rekao je da je domaća tražnja za čelikom pala za 30 odsto u posljednje tri godine, zbog čega je kompanija smanjila investicioni portfolio za 24 odsto, dok je njen novčani tok postao negativan.
„Siguran sam da gotovo svi u ovoj sali ozbiljno preispituju svoje investicione programe. Jasno je da ćemo, uz ovakvu nestabilnost i promjenljivost, suočiti se s još većim padom investicija i još većim padom BDP-a.“
Ruski milijarderi se obično uzdržavaju od javnih komentara o ratu u Ukrajini. Rojters navodi da su mnogi formalno prepustili kontrolu nad svojim kompanijama i da se na sudovima bore za ukidanje zapadnih sankcija.
German Gref, izvršni direktor Sberbanke, koji je početkom 2000-ih izradio prvi Putinov ekonomski program, što je nekoliko godina dovelo do izuzetno visokih stopa rasta, rekao je novinarima poslije panela da je skromna stopa rasta Rusije u sadašnjim uslovima „već čudo“.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
