Većina građana protiv skorijeg ulaska Ukrajine u EU

Među članicama Evropske unije sve su veća razmimoilaženja oko toga da li Ukrajina u skorije vrijeme treba da postane dio Unije i koliko bi to koristilo bloku, pokazuje danas objavljeno istraživanje njemačke Fondacije Bertelsman.

Dok Ukrajinci u ogromnoj većini, 83 odsto, podržavaju članstvo i izražavaju spremnost da snose teret kratkoročnih troškova prijema, u članicama EU podrška skorijem članstvu pala je u prosjeku na 47 odsto, a čak 53 odsto se protivi takvoj odluci, pokazuje istraživanje sprovedeno u deset članica EU.

Ipak, postoje veoma značajne razlike i među tim članicama. Najmanja podrška zabilježena je u Rumuniji, svega 40 odsto.

I dok Njemačka, navodi se u studiji, prednjači u vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, sa svega 41 odsto podrške ubrzanom članstvu Kijeva nalazi se na drugom mjestu po skepticizmu.

Uz Njemce, za ubrzanu integraciju Ukrajine u EU je svega po 43 odsto Poljaka i Francuza. S druge strane, to da Ukrajina što prije postane dio EU pozdravilo bi 69 odsto Šveđana i po 63 odsto Španaca i Portugalaca.

U studiji se navodi da takav razvoj javnog mnjenja pokazuje kako se od početka ruske agresije 2022. godine smanjila spremnost Evropljana da zaštite Ukrajinu.

Uporedo sa padom te spremnosti, slabi i uvjerenje da bi EU imala korist od članstva Ukrajine.

Upitani o glavnim koristima članstva Ukrajine u EU, svega 14 odsto građana izrazilo je uvjerenje da bi to učinilo Uniju snažnijom i uticajnijom na globalnom planu, a samo 11 odsto misli da bi to ojačalo otpornost EU.

Anketa je pokazala i da Ukrajinci i građani EU imaju potpuno različite stavove o tome ko daje najveći doprinos odbrani Unije od potencijalnog ruskog napada.

Prema istraživanju, 29 odsto građana EU misli da najveći doprinos daje Unija, a svega 16 odsto da to čini Ukrajina. Da obje strane daju podjednak doprinos smatra 23 odsto ispitanih, a 32 odsto misli da to čini neko treći.

Istovremeno, samo je 11 odsto Ukrajinaca reklo da EU najviše doprinosi sopstvenoj zaštiti, 58 odsto misli da to čini Ukrajina, a 22 odsto da je doprinos podjednak.

U studiji se konstatuje da je, dok je u početnoj fazi ruske invazije na Ukrajinu u EU vladalo jedinstvo vrijedno pažnje, tokom vremena postalo sve teže postići politički konsenzus.

„Zato bi ljudima širom EU trebalo kontinuirano objašnjavati da se ulaganje u Ukrajinu isplati i da koristi cijeloj Evropi“, navodi se u zaključku studije.