Analiza AFP: Egipat bi da bude regionalna energetska sila

Jedno od nalazišta, gigantsko nalazište gasa Zor u Sredozemlju otvorio je u januaru uz veliku pompu predsjednik Abdel Fatah al Sisi. Nalazište je otkrio u avgustu 2015. italijanski energetski gigant ENi, i radi se o najvećem "ofšor" nalazištu gasa u egipatskim teritorijalnim vodama
107 pregleda 0 komentar(a)
Kairo, Foto: Shuterstock
Kairo, Foto: Shuterstock
Ažurirano: 08.12.2018. 01:54h

Egipat koji odnedavno može da sam zadovolji svoje potrebe za gasom, želi da se nametne kao energetska snaga u istočnom Sredozemlju da bi pojačao svoj geopolitički uticaj i oživio posustalu privredu.

Kairo, ohrabren nedavnim otkrićem nalazišta gasa kod svojih obala posljednjih mjeseci potpisuje energetske sporazume s Grčkom, Kiprom i Izraelom.

Prije godinu dana četiri nalazišta gasa kod Egipta dodata su proizvodnji zemlje, nedavno je rekao egipatski ministar za naftu.

Jedno od nalazišta, gigantsko nalazište gasa Zor u Sredozemlju otvorio je u januaru uz veliku pompu predsjednik Abdel Fatah al Sisi. Nalazište je otkrio u avgustu 2015. italijanski energetski gigant ENi, i radi se o najvećem "ofšor" nalazištu gasa u egipatskim teritorijalnim vodama.

Poslije toga su utvrđena još tri velika nalazišta - Atol, Noros i Aleksandrija.

Kao rezultat toga Egipat, najmnogoljudnija arapska zemlja s gotovo 100 miliona stanovnika prestao je da uvozi tečni prirodni gas. Egipat je 2017. potrošio 220 miliona dolara za uvoz gasa.

Za zemlju koja je 2016. morala da traži trogodišnji zajam od 12 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda, čiji budžetski deficit je dostigao 10,9 odsto BDP-a 2016-2017. godine pre nego što je pao na 9,8 odsto naredne godine, to što sada podmiruje sopstvene potrebe s gasom je kao poklon.

Proizvodnja dostiže sada 184 miliona kubnih metara gasa, i sada kada je pređen prag proizvodnje za sopstvene potrebe Egipat može da postane i izvoznik gasa.

S tim ciljem Egipat je riješio da otvori vrata privatnom sektoru da uvozi gas da ga pretvara u tečni gas u fabrikama Damijet i Edku na sjeveru zemlje i zatim da ga izvozi ka Evropi.

Kairo je 19. septembra s Kiprom potpisao sporazum o izgradnji prvog podvodnog gasovoda kojim bi se kiparski prirodni gas prevozio ka Egiptu, razdaljina od nekoliko stotina kilometara, prije nego što bi bio reekesportovan ka Evropi.

Sporazum je potpisan uz tenzije s Turskom koja polaže prava na eksploataciju gasa na Kipru, podijeljenom na kiparsko Grčki i kiparsko Turski, sjeverni deo.

U februaru je potpisan sporazum s Izraelom za prenos prirodnog gasa iz izraelskih nalazišta Tamar i Levijatan ka Evropi.

Prema tom sporazumu američka kompanija "Noble Energy" i njen izraelski partner "Delek Grupa" kao i egipatski "East Gas" kupili su 39 odsto gasovoda koji povezuje izraelski grad Aškelon za sjever egipatskog Sinajskog poluostrva.

Prema sporazumu predviđa se isporuka 65 milijardi kubnih metara gasa iz izraelskih gasnih polja za iznos od 15 milijardi dolara.

"Ovi projekti potvrđuju stratešku važnost Egipta i omogućuju mu da iskoristi svoj geografski položaj u sred zemalja proizvođača na istoku i zemalja potrošača na zapadu", rekao je za Frans pres Abdel Aziz, bivši predsjednik egipatske agencije za atomsku energiju.

Plan Egipta da postane regionalna energetska snaga ne ograničava se na sektor prirodnog gasa nego takođe uključuje i velike projekte u sektoru nafte i petrohemije, rekao je bivši ministar za naftu Osama Kamal.

Država se nada da će zaraditi više milijardi dolara prihoda od naftnog sektora.

Ministar za naftu Tarik el Mola nedavno je objavio potpisivanje sporazuma za proširenje rafinerije Midor u Kairu s ciljem da joj se poveća kapacitet za 60 odsto.

Dosta se očekuje i od nove rafinerije u Mostorodu sjeverno od Kaira. Ona će proizvoditi 4,4 miliona tona naftnih proizvoda godišnje i počeće s radom najkasnije u maju iduće godine, rekao je za Frans pres Ahmed Hajkal, predsjednik komapnije "Sitadel Kapital" (Citadel Capital).

Uvoz nafte i naftnih proizvoda u Egiptu iznosili su ko 5,2 milijardi dolara 2017. godine.

Hajkal je rekao da će samo proizvodnjom u Mostorodu Egipat moći da uštedi dvije milijarde dolara za kupovinu naftnih proizvoda.

Zemlja takođe želi da razvije svoju petro-hemijsku industriju s petro-hemijskim kompleksom Al Tahrir koji se gradi na Crvenom moru. Cilj je da se proizvodi četiri miliona tona petro-hemijskih proizvoda godišnje što će omogućiti Egiptu da postane i izvoznik. Taj projekat otvoriće 3.000 radnih mesta, u zemlji gde je nezaposlenost izvor socijalnih tenzija.