Jedna od najvećih banaka svijeta, američka Goldman Sachs izračunala je da bi se korišćenjem bitcoina u globalnoj ekonomiji uštedjelo 200 milijardi USD.
U izvještaju Goldman Sachsa govori se o štednji čitavog svjetskog sektora trgovine na malo i korisnika servisa novčanih transfera u slučaju da se njihove transakcije obavljaju isključivo pomoću bitcoina.
Radi se o tome što sada provizija prilikom transfera virtuelnog novca ne premašuje jedan odsto i to je jedna od glavnih prednosti bitcoina. Upravo u razvoj ove kriptovalute kao platežnog sistema Goldman Sachs polaže najviše nade, prenosi Capital.ba.
Bitcoin je finansijski aktiv koji može da se iskoristi kao sredstvo plaćanja, ističu autori referata. Hipotetična štednja koju je izračunao Goldman Sachs nije ni iz daleka očigledna, uvjeren je predsjednik savjeta direktora Asocijacije Elektronski novac Viktor Dostov. Jer ako korišćenje bitcoina, kako kaže, bude raslo u razmjerama čitavog svijeta i provizije će se uvećavati.
"Druge karakteristične crte kriptovalute takođe ne govore u korist njene međunarodne popularnosti", tvrdi Dostov.
Prednost bitcoina je njegova volatilnost, karakter obračunavanja u datom trenutku tražen je u prilično uskoj sredini. Treba imati u vidu da to nije prva generacija kriptovalute. Bio je i dg-cash, i projekat e-cash i slično. I svi oni, bez obzira na svoju ljepotu i prvobitni entuzijazam, završili su se neslavno.
Sam Goldman Sachs priznaje da je glavna prepreka za širenje bitcoina u realnoj ekonomiji volatilnost njegovog kursa koji je sada 20 puta veći nego kurs dolara ili eura. Ako tehnički i finansijski potkovani učesnici sistema mogu od toga da budu na dobitku, pošto mogu da zarađuju na špekulacijama virtualnom valutom razni novac, osnovnoj masi korisnika to ne ide na ruku. Jer tako je mnogo teže prognozirati svoje buduće prihode i rashode.
"Ali glavni minus bitcoina na današnji dan je neodređenost njegovih perspektiva", navodi rukovodilac analitičkog centra kompanije Zecurion, Vladimir Uljjanov.
Sada perspektive bitcoina nijesu očigledne zbog pritiska od država. Ako je ranije interesovanje za bitcoin zaista raslo ne iz dana u dan, već iz sata u sat, sada, kada države preduzimaju očigledne korake protiv tog sistema, perspektive razvoja i rasprostiranja već djeluju mnogo slabije.
Još jedan problem bitcoina je očuvanost kriptovalute. Nedavno poslije krađe na stotine hiljada bitcoina, koju su izveli hakeri u Japanu i Kanadi, zatvorene su dvije berze. Sada na ovu opasnost industrija pokušava da odgovori pojavom specijalnih trezora za bitcoin, koji drže kriptovalutu na kompjuterima bez izlaza na internet, pod danonoćnom stražom.
Kompanija Zecurion sumnja da će takve usluge biti široko tražene. Jer smisao stvaranja bitcoina se sastojao upravo u tome da se u kibernetičkom prostoru pojavi svoj, poseban finansijski sistem.
Oflajn trezori veoma liče na obične bankarske trezore. Uz to za njihovo korišćenje treba platiti, a transakcije sa bitcoinom pri takvoj varijanti čuvanja veoma su ograničene.
Bonus video:
