Eurozona se za sada vratila sa ivice katastrofe, ali globalnu ekonomiju uskoro možda čeka novi ambis ako američki političari ne uspiju da izbjegnu 600 milijardi automatske štednje, što gotovo sigurno znači novu recesiju.
Dugoročna sudbina jedinstvene valute i dalje je nejasna, ali je napetost ublažena pošto je Evropska centralna banka 6. septembra obećala da će djelovati kao kupac u krajnjoj nuždi za španske i italijanske obveznice.
Sada, šest nedjelja uoči američkih opštih izbora, fiskalna blokada u Vašingtonu ponovo predstavlja rizik po globalnu ekonomiju, piše agencija Rojters.
Ako se ispostavi da su sadašnje ankete precizne, predsjednik Barak Obama, demokrata, poraziće republikanca Mita Romnija na izborima 6. novembra. Predstavnički dom će vjerovatno ostati u rukama republikanaca, koji imaju šansu da preuzmu kontrolu nad Senatom.
Konsenzus među američkim i ostalim političarima i biznismenima na nedavnoj konferenciji koju je organizovao Oksford analitika, bio je da će Vašington izbjeći pad sa fiskalne litice
Sa političkim podjelama, koje bi mogle otežati da se izbjegne smanjenje troškova u iznosu od 600 milijardi dolara, što je jednako iznosu od četiri procenta bruto domaćeg proizvoda, to bi moglo stupiti na snagu početkom 2013, ukoliko ne bude postignut dogovor o smanjenju deficita američkog budžeta za najmanje 1,2 biliona dolara u narednoj deceniji, navodi Rojters.
„Nivo političkih podjela u Vašingtonu je veći nego ikad, i on znatno otežava pažljivo razmatranje nekih ekonomskih i drugih problema sa kojima je Amerika suočena“, rekla je Ksenija Dormandi iz organizacije Čatam haus u Londonu.
Konsenzus među američkim i ostalim političarima i biznismenima na nedavnoj konferenciji koju je organizovao Oksford analitika, bio je da će Vašington izbjeći pad sa fiskalne litice.
Međutim, piše dalje u Rojtersovoj analizi, neki su bili krajnje skeptični da će taj jaz biti premošten u skorije vrijeme, sa potencijalno pogubnim posljedicama po američki rast i kreditni rejting.
Jedan evropski ekonomista je rekao da strahuje da Amerika kao cjelina počinje da liči na Kaliforniju – dinamična ekonomija koja pati od političke skleroze.
„Disfunkcionalnost demokratije u SAD je najvažiji problem sa kojim je suočena Amerika u godinama koje slijede,“ rekao je.
Kako bi se ohrabrila otvorena razmjena mišljenja, novinarima nije bilo dozvoljeno da identifikuju govornike na većini sesija konferencije, prenio je Rojters.
Jedan bivši sjevernoamerički političar kazao je da američki politički sistem ima zapanjujuću moć obnavljanja te da zastoj neće trajati zauvijek.
Ilustracija
Međutim, dodao je da postoji globalna nelagoda zbog blokade koja sprečava Ameriku da izvuče korist iz snage na polju visoke tehnologije, nauke i napredne proizvodnje.
"Poigravanje na rubu propasti nije način vođenja javne politike,“ kazao je.
Predviđeno stezanje kaiša je bez presedana u novijoj američkoj fiskalnoj istoriji, a šef Federalnih rezervi Ben Bernanke je rekao da će taj šok dovesti u opasnost ionako krhku ekonomiju.
Kancelarija Kongresa za pitanja budžeta je upozorila na recesiju.
Čak i ako SAD uspiju da se provuku sa fiskalnom štednjom od 1,1 odsto BDP-a 2013, budžetni deficit će naredne godine iznositi šest odsto BDP-a, što je jedan od najvećih do sada, kaže se u izvještaju Kevina Logana, glavnog ekomiste HSBC-a za SAD.
Nastavak političke polarizacije loše bi se odrazio na obećanje dvojice kandidata da će promovisati trgovinu.
Međutim, jedna bivša zvaničnica Stejt departmenta primijetila je da je Obama prošlog oktobra uspio da progura ugovore o slobodnoj trgovini sa Kolumbijom, Panamom i Južnom Korejom, koji su bili zamrznuti četiri godine.
Što se tiče Kine, uveliko se sumnja da bi Mit Romni prvog dana na funkciji ispunio obećanje da će kazniti Kinu objavom da ona manipuliše svojom valutom.
To bi otuđilo državu koja je najveći vlasnik američkih državnih obveznica, a trenutno je treće po veličini američko izvozno tržište, nakon Kanade i Meksika, stoji u Rojtersovoj analizi.
Između 2000. i 2011, američki izvoz u Kinu porastao je za 542 odsto, dok je izvoz u ostatak svijeta porastao 81 odsto, prema podacima Endija Rotmana, ekonomiste pri CLSA u Šangaju.
Poput Romnija, i Obama je tokom kampanje bio oštar prema Kini, pokrenuvši postupak u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji povodom nezakonitih subvencija koje je vlada u Pekingu odobrila kineskoj automobilskoj industriji.
Protekcionizam bi usporio rast
Prema ispitivanju koje je sproveo Pju centar, 59 odsto Amerikanaca smatra Kinu ekonomskom prijetnjom, u poređenju sa 45 osto Evropljana.
Dok 67 odsto Amerikanaca kaže da su međunarodne poslovne veze dobre za američku ekonomiju, to je najniža podrška trgovini između 21 države koju je Centar istraživao 2011.
Ta cifra u Francuskoj, čija podrška slobodnoj trgovini nije uvijek nedvosmislena, iznosi 83 odsto.
„Ne mora da znači da će se sve ovo pretvoriti u protekcionističke akcije sljedeće administracije koje bi mogle usporiti svjetski rast“, navedeno je u analizi Brusa Stouksa iz Pju centra.
„Međutim, to ukazuje da bi ofanzivni napori Vašingtona ka promovisanju trgovine mogli naići na sumnjičavost javnosti, a defanzivne akcije na podršku“.
Galerija
Bonus video:
