"Brazilci misle da sam se pojavio 2000. niotkuda," kaže najbogatiji Brazilac Ejke Batista u intervjuu za „Njujork tajms“.
Malo koji Brazilac je čuo za njegove avanture u Amazoniji, kada je kao veoma mlad napustio studije u zapadnoj Njemačkoj da bi trgovao zlatom i uložio dobit u izgradnju glomazne mašine u prašumi za preradu tog plemenitog metala bez rudara sa krampovima ašovima.
Batista se pojavio u žutoj štampi tek 1990-ih godina nakon što je oženio manekenku i kraljicu karnevala Lumu de Oliveira. Tada mu je otac, Elijezer Batista, omiljeni bivši zvaničnik vlade, savjetovao da se pritaji zato što je zbog bogatstva koje se brzo uvećavalo postao meta otmičara.
Batista se, međutim, uopšte nije krio. U 55. godini, ne smatra se samo najbogatijim čovjekom u Južnoj Americi, čiju imovinu „Forbs“ procjenjuje na 30 milijardi dolara, već je jedna od najpoznatijih javnih ličnosti u Brazilu, biznismen sa neiscrpnom energijom.
„Moj konj za trku je Brazil“, rekao je novinaru „Njujork tajmsa“ Alekseju Barionuevu, u prostranoj kancelariji na 22. spratu sjedišta njegove Korporacije EBX, odakle se pruža pogled na zaliv Gvanabara. „A Brazil danas ima bogatstvo koje je Amerika imala na početku ovog vijeka“.
Dok predsjednica Dilma Rusef podržava Batistu kao primjer uspješnog poslovanja u privatnom sektoru, rivalski biznismeni smatraju da je on najvještiji kao prodavac, ubjeđujući investitore da ulože oko 24 milijarde dolara u njegove početničke kompanije koje se bave rudarstvom, naftom, logistikom, proizvodnjom struje i brodogradnjom.
„Oni misle da prodaje previše snova, a nedovoljno realnosti“, kaže Olavo Monteiro de Karvaljo, bivši partner u amazonskom rudniku zlata.
Otvara „superluku“
Sada Batista ima šansu da opovrgne te optužbe, kada njegova kompanija OGX počne proizvodnju sirove nafte iz procijenjenih deset milijardi barela izvađenih u priobalju.
Batistina logistička kompanija takođe planira da u Riju sljedeće godine otvori „superluku“, vrijednu dvije milijarde dolara, za koju kaže da će biti latinoamerička verzija Roterdama. Kroz nju će godišnje prolaziti oko 350 miliona tona uvoza i izvoza, uključujući naftu i zlatnu rudu iz Batistinih kompanija, rekao je.
Njujorški dnevnik piše da Brazilci i dalje imaju podijeljeno mišljenje o njemu. Neki ga smatraju razmetljivim megalomanom, podsmijavajući se njegovim fotografijama sa ružičastim kravatama kako pozira pored „meklaren mercedesa“ od milion dolara.
Batista tvrdi da pokušava da razbije kulturni konzervativizam vezan za bogatstvo čiji je dio bio njegov otac, i da nauči Brazilce da poštuju svoje preduzetnike kao što to čine Amerikanci.
„Želim da pomognem cijeloj generaciji Brazilaca da budu ponosni“, rekao je. „Bogat sam. Da. Sam sam sve stvorio. Nisam ništa ukrao. Zašto to ne pokazati?“
Težio finansijskoj nezavisnosti
Ovih dana Batista je potpuno neobuzdan. Putuje svijetom svojim avionom „galfstrim“, vrijednim 61 milion dolara, odakle komunicira sa više od 539.600 pristalica na Tviteru, kojima nudi „edukativne fraze“, koje bi trebalo da ih inspirišu.
U svojoj kancelariji pokazuje uokvirene fotografije iz dana kada je bio prvak u vožnji brzih čamaca i mač koji mu je dao jedan zahvalni japanski partner u dilu sa zlatom.
Svoj engleski sa njemačkim akcentom – jedan od pet jezika koje govori tečno – nadopunjuje francuskim frazama poput „voala“, i „se la vi“.
Batista je rekao da je njegov put počeo kao „težnja ka finansijskoj nezavisnosti“ i žarka želja da izađe iz sjenke poznatog oca, brazilskog inženjera koji je pomogao da se poveća brazilska međunarodna trgovina robom široke potrošnje.
Rođen je u brazilskoj državi Minas Žerais kao jedno od sedmoro djece. Kao mali je imao hroničnu astmu. Njegova majka, Njemica, stavila ga je u bazen. „To mi je otvorilo pluća“, rekao je. I danas je strastveni plivač i trkač.
Kada je bio tinejdžer, njegova porodica se preselila u Evropu, živeći u Ženevi, Dizeldorfu i Briselu. Batistin otac, koji je u Brazilu bio predsjednik državne rudarske kompanije, odlučio je da pođe u „prijateljski egzil“ kada ga je brazilska vojna vlada označila kao komunistu zbog toga što je tečno govorio ruski, između ostalih jezika. U Evropi je Eliezer Batista radio na uključivanju rudarske kompanije u međunarodni biznis.
Zaradio 6 miliona za godinu i po
Mlađi Batista kaže da je njegov otac „učinio puno nevjerovatnih stvari za Brazil“, ali da nikad nije bio spreman na rizik.
Njegovi roditelji su se vratili u Brazil kada je Batista napunio 18 godina. On je ostao u Briselu i od vrata do vrata prodavao osiguranje, a potom trgovao dijamantima i konzerviranom govedinom.
Batista je 1978. čitao o zlatnoj groznici u Amazoniji. Kada je imao 22 godine, napustio je univerzitet u Ahenu u državi Sjeverna Rajna Vestfalija, gdje je studirao metalurgiju i otputovao u Brazil. Jednog zlatara u Riju je ubijedio da mu pozajmi 500.000 dolara – „svakako su znali da mi je otac važna ličnost“, rekao je – i zaputio se u amazonsku prašumu.
Kada je imao 22 godine, napustio je univerzitet u Ahenu u državi Sjeverna Rajna Vestfalija, gdje je studirao metalurgiju i otputovao u Brazil.
Sa tim zajmom je počeo da otkupljuje zlato od sitnih tragača i preprodaje ga u Riju i Sao Paolu. Rekao je da je za godinu i po zaradio šest miliona dolara.
Nakon što je jedna brazilska kompanija mehanizovala rudnik kalaja, pokušao je da to isto uradi sa zlatom, shvativši da bi ostvario ogroman profit čak i ako bi pravio greške.
Sa 23 godine je sve uložio u izgradnju svoje mašine. Međutim, iako unosan, taj posao se ispostavio kao pretežak – dovođenje buldožera i dizel goriva u tu oblast, u kombinaciji sa malarijom i bezakonjem.
Ostalo mu je posljednjih 300 hiljada dolara i pitao se da li bi trebalo da se vrati studijama. Potom je njegova mašina proradila. Uskoro je proizvodila milion dolara mjesečno.
Batista je uspio da izbjegne malariju, ali ne i nevolje. Jednog dana se sukobio sa rudarom koji mu je dugovao novac. Rudar je bio pijan. Batista ga je nazvao „kučkinim sinom“. Dok se udaljavao, rudar mu je pucao u leđa iz revolvera. „Bio sam daleko tako da hitac nije bio smrtonosan“, rekao je.
Njegovi tjelohranitelji su mu rekli da su kasnije ubili rudara.
Nije uspio u drugim vrstama biznisa
Nakon iskustva u Amazoniji, Batista je počeo da traži najbogatije rudnike zlata u Brazilu. Njegov otac, strahujući da mu ne otmu sina, ohrabrivao ga je da traži posao izvan zemlje.
Pokušao je, ali nije uspio u Rusiji, Grčkoj, Češkoj Republici, Ekvadoru i Venecueli, gubeći stotine miliona dolara. To iskustvo ga je zaplašilo i 2000. je odlučio da se posveti projektima u Brazilu.
Nije uspio u drugim vrstama biznisa, od džipova, preko piva do parfema.
Nije uspio u Rusiji, Grčkoj, Češkoj Republici, Ekvadoru i Venecueli, gubeći stotine miliona dolara
Ovih dana je zaokupljen inspirisanjem nove generacije brazilskih preduzetnika da budu spremni na rizik, poput njega. „Ne moramo da budemo samo najbolji fudbaleri u svijetu“, rekao je. „Zašto ne bismo bili najbolji preduzetnici?“
Posljednjih godina puno ulaže u vraćanje onoga što naziva „samopouzdanje“ narodu Rio de Ženeira, rekavši da troši 10,7 miliona dolara godišnje za pomoć u oslobađanju siromašnih četvrti od narkobandi.
Kada je guverneru Rija Seržiu Kabralu bio potreban novac da pomogne Riju da postane domaćin ljetnje Olimpijade 2016, Batista je rekao da je pristao da potroši 12,3 miliona dolara, da angažuje istu marketinšku agenciju koja je pomogla Londonu da dobije Olimpijske igre 2012.
„Pogledajte šta se desilo“, rekao je Batista. „Cijene nekretnina su se utrostručile. Ljudi bi trebalo da mi daju procenat“.
Galerija
Bonus video:
