Desetogodišnji rat u dalekom Avganistanu čini se da nema kraja, a u očima Evropljana ta vojna intervencija međunarodnih snaga sve više gubi na legitimnosti.
Sve su jači zahtjevi da se preostalih 30.000 vojnika iz Evrope raspoređenih u toj zemlji vrate kućama.
I dok je deceniju ranije rat u Avganistanu uživao široku podršku u svijetu, "sada Evropom dominira osjećaj izmorenosti", ocjenjuje za Frans pres analitičar Instituta za međunarodne odnose Ifri Etijen Diran.
Iz tog razloga vjerovatno nije planirana nijedna veća manifestacija povodom obilježavanja desete godišnjice kada je 7. oktobra 2001. pokrenuta međunarodna vojna operacija protiv Al-Kaide i talibanskog režima u Kabulu.
Od 2001. evropske zemlje angažovane u toj akciji izgubile su oko 750 vojnika, a među njima najviše je poginulo britanskih vojnika, njih 382. Francuska je izgubila 75 vojnika, a Njemačka 53.
"Francuska je do sada imala manje gubitaka u Avganistanu nego u Bosni, gdje su operacije kraće trajale", naveo je francuski analitičar Diran.
Osim toga Evropljani nikada nisu dovodili u pitanje preimućstvo SAD u komandovanju vojnim operacijama, donošenju strateških odluka i broju ljudi na terenu. U Avganistanu trenutno je raspoređeno izmedju 90.000 i 130.000 američkih vojnika.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, samo 28 odsto Evropljana sa optimizmom gleda na stabilizovanje situacije u Avganistanu, dok je 66 odsto onih koji traže povlačenje trupa, a samo tri odsto njih se zalaže da se u Kabul pošalje još vojnika.
Bonus video:
