PROTESTI U HONGKONGU

Sad ili nikad

Demonstranti u Hongkongu, riješeni da brane slobode po svaku cijenu, kažu da nemaju šta da izgube
2249 pregleda 1 komentar(a)
Prodemokratski pokret je ojačao, Foto: Reuters
Prodemokratski pokret je ojačao, Foto: Reuters

Revoltiran nepopustljivim stavom vlade prema eskalaciji građanskih nereda, Džejson Ce je napustio posao u Australiji i sjeo u avion da se pridruži onome što vjeruje da je borba na sve ili ništa za budućnost Hongkonga.

Ta kineska teritorija se bori sa najvećom krizom od predaje Pekingu prije 22 godine jer mnogi stanovnici strahuju zbog onog što vide kao nastojanje Kine da spreuzme punu kontrolu nad tim gradom.

Borba za dušu Hongkonga vodi se između demonstranata i političkih gospodara te bivše britanske kolonije u Pekingu, pri čemu su ogromni djelovi azijskog finansijskog centra riješeni da brane slobode te teritorije po svaku cijenu, piše Rojters.

Suočen samo sa štapom, ne i šargarepom - s ozbirom na to da je liderka Hongkonga Keri Lam u utorak poručila da su zahtjevi demonstranata neprihvatljivi - prodemokratski pokret je ojačao iako je Peking proteklih nedjelja rasporedio paravojne trupe blizu granice. „Ovo je trenutak sad ili nikad i razlog zašto sam se vratio“, izjavio je za Rojters 32-godišnji Ce. Otkad se priključio protestima prošlog mjeseca, on je mirni učesnik na skupovima i aktivista na Telegramu, aplikaciji za razmjenu poruka.

„Ako ne uspijemo sada, nestaće naša sloboda govora, naša ljudska prava. Moramo se oduprijeti.“

Kritičari kažu da se od povratka grada pod vladavinu Kine 1997, Peking sve manje drži obećanja da će sačuvati autonomiju i slobode Hong Konga na osnovu principa „jedna zemlja, dva sistema“.

Protivljenje Pekingu, koje se smanjivalo od 2014, kada je savladan prodemokratski pokret koji je okupirao ulice 79 dana, ponovo progone vlasti koje se sada bore sa sve intenzivnijim nasiljem, navodi Rojters.

„Moramo nastaviti da se borimo. Naš najgori strah je kineska vlada“, rekao je jedan 40-godišnji prosvjetni radnik koji nije htio da se predstavi iz straha od posljedica.

„Za nas, to je situacija život ili smrt.“

Protesti koju su počeli zbog predloga zakona o ekstradiciji koji bi omogućio slanje ljudi na sudove pod kontrolom Komunističke partije u kontinentalnoj Kini, pretvorili su se u zahtjeve za većom demokratijom.

„Izgubili smo revoluciju 2014. veoma loše. Ovoga puta, da nije demonstranata koji insistiraju na upotrebi nasilja, zakon bi već bio usvojen“, rekao je drugi učesnik protesta, koji se predstavio samo kao Majk (30), koji radi u medijima i živi sa roditeljima.

On je mislio na 79 dana uglavnom mirnih protesta 2014. koji su doveli do zatvaranja glavnih aktivista.

„Ispostavilo se da će nasilje, do jedne mjere, biti korisno.“

Skoro 900 osoba je uhapšeno na najnovijim protestima. Rojters piše da dugotrajne zatvorske kazne, izgleda, odvraćaju malobrojne aktiviste, od kojih mnogi žive u malim stanovima sa svojim porodicama.

„Sedam hiljada dolara za kuću kao ćeliju i stvarno mislite da se bojimo zatvora“, glasi grafit ispisan na jednoj od protestnih lokacija. Sedam hiljada honkonških dolara (oko 800 eura) može da košta mjesečna kirija za sobicu u zajedničkom stanu.

Protesti su direktni izazov za kineskog predsjednika Sija Đinpinga, čija vlada je poslala jasno upozorenje da je moguća nasilna intervencija za gušenje protesta.

Neki kritičari osporavaju parolu demonstranata „sad ili nikad“, govoreći da bi obračun Pekinga mogao označiti kraj sloboda u Honkongu o kojima narod u kontinentalnoj Kini može samo da sanja.

Kampanja je odraz zabrinutosti za budućnost Hongkonga u vrijeme kada demonstranti, od kojih su mnogi bili bebe kada je Britanija vratila grad Kini, osjećaju da im je uskraćen bilo kakav način političkog izražavanja i da nemaju izbora nego da vrše pritisak za univerzalno pravo glasa.

„Ili ćete se suprotstaviti i srušiti ovu vladu ili ćete biti ostavljeni njima na milost i nemilost. Nemate izbora“, rekao je Čeng (28), koji radi u ugostiteljskoj industriji.

„Zamislite da ovo ne uspije. Može se očekivati da diktatura komunista postane još jača… Ako izgorimo, izgorećete i vi sa nama“, rekao je, misleći na vlasti u Pekingu.

„Sat otkucava“, dodao je Čeng, misleći na 2047. godinu, kada ističe 50-godišnji sporazum na osnovu koje je Hongkong dobio odvojeni sistem upravljanja.

Anketa koju je u junu sproveo Univerzitet Hongkong pokazala je da se 53 odsto ispitanih identifikovalo kao Hongonžani, a 11 odsto kao Kinezi, što je rekordno najniže od 1997.

Kako o stanu u jednom od najskupljih gradova u svijetu mogu samo da sanjaju, mnogi razočarani mladi ljudi kažu da se malo čemu nadaju dok Peking steže stisak.

„Zaista nemamo šta da izgubimo“, kazala je Rojtersu 23-godišnja Skarlet, koja radi kao prevodilac.

Dok kriza ključa, Narodnooslobodilačka vojska Kine je objavila snimak trupa kako izvode vježbe protiv nereda.

Međutim, grafiti ispisani po gradu pokazuju prkos demonstranata.

„Hongkong nije Kina“ i „Ako želite mir, pripremite se za rat“, prenio je Rojters neke od poruka.

Ce je rekao da vjeruje da je nasilje potrebno jer vlada rijetko obraća pažnju na mirne proteste.

„Taktički, mislim da bi trebalo da imamo veći nivo nasilja“, rekao je za Rojters.

„Zapravo sam rekao supruzi da ću se priključiti ako ikad bude potrebno da se formira vojska na protestnoj strani."

Preporučujemo za Vas