Direktor i osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg suočio se možda s najvećim izazovom od osnivanja kompanije pošto su se zaposleni pobunili zbog njegove odluke da ne dira zapaljive poruke predsjednika SAD Donalda Trampa onako kako je to uradio Tviter u vrijeme kada društveni mediji imaju centralnu ulogu u nemirima širom SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svjetskih medija.
Zaposleni u Fejsbuku pobunili su se zbog Zakerbergovog stava, kritikuju kompaniju zbog odluke da ne preduzima ništa u vezi s predsjednikovim postovima povodom nemira u SAD, piše Fajnenšel tajms, ukazujući da je nekoliko zaposlenih na višim pozicijama kritikovalo svog direktora, dok su drugi organizovali "virtuelni štrajk".
Dok se protesti i neredi zbog ubistva Džordža Flojda šire američkim gradovima, Zakerberg je, ukazuje britanski list, primoran da brani poziciju Fejsbuka kao, kako je naveo, "institucije posvećene slobodi izražavanja".
Tramp je u petak na Fejsbuku i Tviteru naveo da će na nasilne proteste odgovoriti vojnom silom: "Kada pljačkanje počne, počinje pucanje". Za razliku od Tvitera koji je stavio upozorenje na post zbog "glorifikovanja nasilja", Fejsbuk poruku nije dirao.
Zakerberg je naveo da se snažno protivi tome kako predsednik nastupa, ali da treba omogućiti što veću slobodu izražavanja i da ljudi sami treba da donesu sud o izrečenom. Ipak, istog dana se pojavila vijest da je imao "produktivan" telefonski razgovor s Trampom, posle čega je tokom vikenda nekoliko zaposlenih na Tviteru protestovalo zbog pozicije svog šefa.
Protest unutar najveće svjetske platforme društvenih medija, kako ističe list, primorao je Zakerberga da za tri dana objavi dvije poruke – jednu s objašnjenjem za svoju odluku i drugu u kojoj je ponudio 10 miliona dolara donacije za grupe koje se bore protiv rasne nepravde.
Fejsbuk je u ponedeljak saopštio da će podržati zaposlene koji učestvuju u virtuelnom štrajku i da im neće smanjivati plate.
Stotine zaposlenih u Fejsbuku protestovale su u ponedeljak zbog odluke direktora da ne radi ništa s predsjednikovim zapaljivim postovima, ističe Njujork tajms, dodajući da je grupa u virtuelnom štrajku – pošto inače mnogi rade od kuće – jedna od mnogih koje od šefova društvene mreže traže čvršći stav prema Trampovim postovima.
Pored javnog izražavanja nezadovoljstva na Tviteru i drugde, kao i peticija zaposlenih, kompanija se suočava i s prijetnjama ostavkama, ukazuje Njujork tajms.
Više sadašnjih i bivših zaposlenih, kako piše list, protest u Fejsbuku opisalo je kao najveći izazov Zakerbergovom rukovođenju od kada je kompanija osnovana pre 15 godina.
Odluka da ne moderiše Trampa izazvala je podele u Fejsbuku, a naišla je i na suprotne reakcije iz američkih političkih tabora, ukazuje Politiko i ističe da je protest zaposlenih unutar kompanije i na društvenim mrežama rijedak primjer javnog prkošenja Zakerbergu u kompaniji u kojoj mnogi zaposleni obožavaju svog direktora.
Intenzitet reakcije zaposlenih u Fejsbuku posebno ukazuje kako Zakerbergov pristup političkom miješanju stvara mnogo probleme dok ih rešava, ocjenjuje Politiko i dodaje da se odlukom da ništa ne radi povodom predsjednikovih postova, Zakerberg našao u dosad najtežoj poziciji, rizikujući interni revolt.
S druge strane, javna reakcija na Zakerbergovu odluku je bila očekivana, ocenjuje Politiko. Mnoge liberalne grupe su kritikovale šefa Fejsbuka, dok su ga pohvalili republikanci koji inače tvrde da Fejsbuk i drugi društveni mediji guše konzervativna mišljenja.
Nezadovoljstvo Zakerbergovom odlukom izrazili su i borci za građanska prava, ukazuje Politiko.
Lideri nekoliko organizacije rekli su posle telefonskog razgovara sa Zakerbergom da su "razočarani i zapanjeni Markovim nepojmljivim objašnjenjem da se dozvoli da Trampovi postovi ostanu".
"Mark Zakerberg misli da može staviti cijenu od 10 miliona dolara na naše ćutanje. Griješi", naveo je na Tviteru predsjednik grupe Boja za promjenu Rašad Robinson, dok je Vanita Gupta iz Liderske konferencije za civilna i ljudska prava rekla da Zakerbergova donacija predstavlja "krvavi novac".
Društveni mediji su postali centralno bojište za proteste u SAD, kako tehnološke platforme pojačavaju tenzije dok istovremeno objezbeđuju hroniku uživo nemira i odgovora policije koji inače možda ne bi dobili toliko pažnje, piše Volstrit džurnal.
Od objavljivanja video snimka hapšenja koje je dovelo do smrti Džordža Flojda, društvene mreže su orudje širenja protesta i gnijeva zbog njegove smrti, ali i ljudi koji su uznemireni zbog povremeno nasilnih postupaka demonstranata i policije, ocjenjuje Volstrit džurnal i ukazuje da društveni mediji ne samo što mogu izazvati emocije o protestima, već mogu uticati na taktiku obije strane.
Rasprave o hapšenju Flojda i potonjim protestima su izbile na prvo mjesto na internetu umesto koronavirusa, rekao je direktor kompanije Vajnsajt koja prati aktivnosti na društvenim mrežama i upozorio da su se diskusije s ove strane uključili zlonamjerni akteri koji produbljuju podele i šire zavjere s rivalskim narativima – jedan koji optužuju ekstremno ljevičarske grupe i drugi koji krivi ekstremnu desnicu i bjelačke supremasiste.
Često je teško ustanoviti s izvjesnošću ko stoji iza huškačkih postova, ističe Volstrit džurnal. Tviter je tokom vikenda suspendovao nalog "ANTIFA America" koji je izgleda pozivao na rasno zasnovano nasilje, uz objašnjenje da je nalog povezan s bjelačkom nacionalističkom grupom "Identity Evropa" koja je širila mržnju, posebno po pitanju rase, religije i seksualne orijentacije.
Ranije rasne tenzije u SAD su koristili strani akteri da podstaknu podjele u zemlji, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da su Fejsbuk nalozi povezani s Rusijom pokušavali da eksploatišu društvene podjele posle izlivanja gnijeva zbog ubistva crnca u Mineapolisu i policajaca u Dalasu 2016.
Bonus video:
