Šta su dogovorili ministri odbrana zemalja članica NATO: Novi masterplan u slučaju ruskog napada

NATO ministri odbrane dogovorili strategiju odbrane od potencijalnog simultanog napada na regione Baltika i Crnog mora

3695 pregleda 0 komentar(a)
Stoltenberg sa ministrima odbrane SAD i Turske, Lilojdom Ostinom i Hulusijem Akarom, juče u Briselu, Foto: Rojters
Stoltenberg sa ministrima odbrane SAD i Turske, Lilojdom Ostinom i Hulusijem Akarom, juče u Briselu, Foto: Rojters

Ministri odbrane NATO juče su dogovorili novi masterplan za odbranu od potencijalne prijetnje ruskog napada na više frontova, potvrdivši suštinski cilj saveza u odvraćanju Moskve uprkos rastućem fokusu na Kinu.

Povjerljiva strategija ima za cilj pripremu odbrane od simultanog napada na regione Baltika i Crnog mora koji uključuju nuklearno oružje, hakovanje kompjuterskih mreža i napade iz orbite.

”Nastavljamo da jačamo naš savez boljim i modernizovanim planovima”, kazao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon sastanka, na kojem je takođe dogovorena uspostavljanje fonda od milijardu dolara za finansiranje razvoja novih digitalnih tehnologija.

Zvaničnici su, kako prenosi Rojters, naglasili da ne smatraju da je ruski napad izvjestan. Moskva negira bilo kakvu vrstu agresivnih namjera i tvrdi da je NATO taj koji rizikuje destabilizaciju Evrope ovakvim pripremama.

Međutim, diplomate kažu da je “Koncept za odvraćanje i odbrane evroatlantske oblasti” - i strateška implementacija tog plana - neophodan budući da Rusija razvija napredne sisteme naoružanja i raspoređuje trupe i opremu bliže granicama saveznika.

”Ovo je način odvraćanja”, kazala je njemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer komentarišući plan.

”Prilagođeno je sadašnjem ponašanju Rusije - a mi bilježimo kršenja naročito vazdušnog prostora iznad baltičkih država, ali takođe i povećan broj upada iznad Crnog mora”, kazala je ona za njemački radio.

Odobrenje plana omogućava razradu planova na regionalnom nivou do kraja 2022, kazao je jedan američki zvaničnik, što omogućava NATO-u da procijeni koje dodatno oružje je potrebno i kako da pozicionira svoje snage.

U maju, Rusija je nagomilala oko 100 000 trupa na njenoj granici sa Ukrajinom, što je najveće raspoređivanje trupa od kako je Moskva pripojila Krim 2014.

U septembru, Rusija je upotrijebila nove borbene robote na velikim vojnim vježbama sa Bjelorusijom, koje su uznemirile baltičke zemlje.

Rusija unapređuje ili mijenja sovjetske vojne svemirske sisteme kako bi potencijalno napali satelite u orbiti, razvijajući tehnologije zasnovane na vještačkoj inteligenciji koje bi poremetile savezničke komandne sisteme i takođe razvija “super-oružja”, navodi Rojters. Među njima su hipersonične krstareće rakete sa nuklearnim kapacitetima koje mogu da izbjegnu rane sisteme upozorenja.

Ben Hodžis, američki general u penziji, koji je komandovao američkim vojnim snagama u Evropi od 2014. do 2017, kazao je da se on nada da će plan rezultirati boljom kolektivnom odbranom NATO-a, što bi značilo više resursa za region Crnog mora.

”Po mom mišljenju to je vjerovatnije žarište od Baltika”, kazao je Hodžis za Rojters.

Džejmi Šea, bivši NATO zvaničnik, kazao je da bi plan mogao učvrstiti fokus na Rusiju u vrijeme kada velike saveznice žele da pojačaju njihovo prisustvo Indo-pacifičkom regionu i suprostave se rastućoj vojnoj sili Kine.

”Do sada je pretpostavka bila da je Rusija neprijatnost, ali ne i izvjesna prijetnja. Međutim, Rusi rade neke zabrinjavajuće stvari. Oni vježbaju sa robotikom, a hipersonične krstareće rakete mogu biti veoma remetilačke”, kazao je Šea.

Bonus video: