Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je juče da je zaštita palestinskih civila moralni i strateški imperativ, a situaciju u Gazi opisao kao “humanitarnu katastrofu”. Odnosi između predsjednika SAD Džoa Bajdena i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua su na najnižem nivou od početka rata između Izraela i Hamasa.
“Danas u Gazi, broj civilnih žrtava je previsok a količina humanitarne pomoći premala,” rekao je Ostin na sastanku sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom u Pentagonu, prenio je Rojters. “Gaza je pogođena humanitarnom katastrofom”, dodao je Ostin.
Usred porasta međunarodnog pritiska da se prekinu sukobi i obustave planovi Izraela za kopnenu ofanzivu na grad Rafa u Gazi, Netanjahu je u ponedjeljak otkazao odvojenu posjetu SAD dvojice svojih najviših saradnika. Bilo je planirano da oni čuju ideje Vašingtona o drugačijem načinu borbe protiv militanata Hamasa u Rafi. Prijetnja takvom ofanzivom je takođe nametnula pitanja o tome da li bi SAD mogle ograničiti vojnu pomoć Izraelu ako Netanjahu nastavi da prkosi Bajdenu i ipak je sprovede.
Napetost u odnosima Netanjahua i Bajdena je kulminirala zbog odluke Vašingtona da ne blokira rezoluciju Savjeta bezbjednosti UN koja je pozvala na hitnu obustavu vatre u Gazi. Premijer Izraela je suočen i sa problemima u svojoj vladajućoj koaliciji nakon što je kriza sa SAD pogoršala neslaganja oko predloga da ultraortodoksni Jevreji služe vojsku.
Prijetnja ofanzivom na Rafu je nametnula pitanja o tome da li bi SAD mogle ograničiti vojnu pomoć Izraelu ako Netanjahu nastavi da prkosi Bajdenu i ipak je sprovede
Izraelski mediji su objavili sa je sjednica vlade na kojoj je trebalo da se raspravlja o planiranim izmjenama zakona o regrutaciji, samo nekoliko dana prije nego što vlada mora da predstavi predloge Vrhovnom sudu.
Otvorenu demonstraciju prkosa prema najsnažnijem savezniku Izraela pozdravili su partneri iz vjersko-nacionalističke koalicije, ali ju je implicitno kritikovao bivši ministar odbrane, centrista Beni Ganc, koji se pridružio ratnom kabinetu prošle godine. Ganc je rekao da bi delegacija trebalo da ide u Vašington.
Uprkos padu rejtinga samog Netanjahua, ispitivanja pokazuju da izraelska javnost uveliko podržava riješenost vlade da eliminiše Hamas kao vojnu snagu u Gazi, što mu daje motivaciju da se čvrsto suprotstavi Vašingtonu, piše Rojters. Međutim, podjele naglašavaju rastući pritisak na vladu u međunarodnom kontekstu.
Konzervativni list “Izrael hajom”, koji je obično naklonjen Netanjahuu, podržao je odluku da ne pošalje delegaciju, ali je naveo da je javna Bajdenova podrška ono što je Izraelu najviše potrebno u trenutku kada se “legitimitet njegovih akcija raspada zastrašujućom brzinom”.
Rojters piše da Netanjahuova pozicija i dalje zavisi od održavanja koalicije sa ultradesničarskim vjersko-nacionalističkim strankama koje se protive bilo kakvom popuštanju u ratu ili ustupcima međunarodnim zahtjevima za sveobuhvatnim političkim rješenjem sa Palestincima.
Međutim, zahtjev o regrutaciji, koji bi mogao ukloniti neka izuzeća zbog kojih ultraortodoksni Jevreji ne služe vojsku, postaje značajna prepreka, naglašavajući dugotrajne podjele između sekularnih i religioznih Izraelaca.
Ti predlozi su zaoštrili podjele između saveznika ministra odbrane Galanta, koji se zalaže za proširenje zakona o regrutaciji, i ultraortodoksnih stranaka u koaliciji koji žele da izuzeća ostanu.
Bonus video:
