Evropska unija ima “snažan plan” za odgovor na tarife koje je uveo, i koje tek planira da uvede predsjednik SAD Donald Tramp, iako bi Unija radije pregovarala o rješenju, izjavila je juče predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Trampova administracija je u martu uvela carine na uvozni čelik i aluminijum, a više carine na automobile stupiće na snagu sjutra. Tramp će danas, takođe, predstaviti planove za uvođenje “recipročnih tarifa”, navodi agencija Rojters.
Fon der Lajen je rekla da razumije američke argumente da su drugi iskoristili pravila globalne trgovine, dodajući da je i EU pretrpjela štetu. Takođe je istakla da razumije želju SAD da ponovo industrijalizuju svoju ekonomiju, jer i EU teži istom cilju. Međutim, ona je istakla da su američke tarife u suštini porezi za potrošače u SAD, koji će podstaći inflaciju i natjerati američke fabrike da plaćaju više za komponente, što će dovesti do gubitka radnih mjesta.
“Naš cilj je dogovoreno rješenje. Ali, naravno, ako bude potrebno, zaštitićemo svoje interese, svoje građane i svoje kompanije”, rekla je Fon der Lajenova u govoru pred Evropskim parlamentom u Strazburu.
“Ne želimo nužno da uzvratimo. Ali ako to bude neophodno, imamo snažan plan za odgovor, i upotrijebićemo ga”.
Bez otkrivanja detalja, Fon der Lajenova je rekla da su “svi instrumenti”, sve kontramjere, na stolu. “Evropa ima dosta karata. Od trgovine, preko tehnologije, do veličine našeg tržišta”, izjavila je.
U trgovinskom ratu s Trampom, izvršna vlast EU je do sada uglavnom uzvraćala istim mjerama, što je imalo ograničen efekat, ističe portal “Politiko”.
“Ako Tramp uvede recipročne tarife, ulazimo u potpuno novu igru”, rekao je za “Politiko” jedan diplomata EU, koji je želio da ostane anoniman.
Amerika možda drži veći štap, ali Evropa ima mnogo oštrih kamenčića za bacanje, kazao je Gerke.
U zavisnosti od toga kako će Tramp igrati, Komisija bi mogla da krene u jednom od dva pravca kada je riječ o udaru na sektor usluga. Prvo, koristeći postojeće regulative koje je razvijala tokom posljednjih pet godina, može pooštriti pravila za velike tehnološke kompanije poput društvene mreže X u vlasništvu Ilona Maska, pretraživača Gugl ili Amazona, uvesti poreze velikim američkim bankama ili usporiti izdavanje dozvola za poslovanje u EU.
EU bi, takođe, mogla ograničiti pristup američkih kompanija javnim tenderima koristeći novi instrument za međunarodne javne nabavke. Ako Brisel isključi američke energetske ili konsultantske firme iz javnih nabavki u EU, to bi pogodilo jedan od njihovih glavnih izvora prihoda.
Kao posljednje sredstvo, EU može upotrijebiti svoju trgovinsku “bazuku”, instrument protiv prinude. Taj instrument omogućava širok spektar mjera, uključujući i ciljane udare na sektor usluga ako Brisel utvrdi da su potezi SAD prekomjerni.
U roku od šest meseci, Komisija bi mogla ići toliko daleko da isključi Maskovu mrežu X, ograniči prava intelektualne svojine američkih tehnoloških giganata ili im zabrani investiranje u EU.
“Američki tehnološki giganti, finansijska industrija i farmaceutske kompanije duboko su ukorijenjeni u Evropi. Ako SAD pretjeraju, Brisel bi mogao da pojača pritisak: digitalne takse za Silicijumsku dolinu, regulatorna ograničenja za Vol strit ili poreze na izvoz američkih farmaceutskih proizvoda”, rekao je za briselski portal Tobias Gerke, viši saradnik za politiku u Evropskom savjetu za spoljne odnose. “Amerika možda drži veći štap, ali Evropa ima mnogo oštrih kamenčića za bacanje”, dodao je Gerke.
Bonus video:
