Iranska rediteljka dokumentarnih filmova i aktivistkinja za prava žena Mahnaz Mohamadi izjavila je da je morala da se okrene fikciji kako bi mogla da se suoči sa sopstvenim iskustvima torture u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu i da ih podijeli sa drugima.
Njen film „Roja“, koji će u srijedu imati premijeru na Berlinskom filmskom festivalu, priča je o izmišljenoj učiteljici pritvorenoj u Evinu, ali je za Mohamadi i duboko lično ostvarenje, pipe Rojters. Ona je u Iranu više puta hapšena pod optužbama za ugrožavanje nacionalne bezbjednosti i propagandu.
„Kada bih željela da ispričam svoju ličnu priču, ona ne bi mogla da se prikaže. Mnogo toga sam cenzurisala (u filmu) da bi bilo makar donekle podnošljivo za gledanje“, rekla je u intervjuu za Rojters.
„Nisam mogla da pribjegnem potpuno klasičnoj naraciji. Morala sam da pronađem jezik za ovaj film kako bih ispričala priču, jer sam publici željela da pružim priliku da to doživi“, kazala je, govoreći na engleskom jeziku.
Mohamadi od svog prvog igranog filma „Sin–majka“ iz 2019. godine nema dozvolu da snima u Iranu, a „Roju“ je snimila u ilegali.
Zatvor Evin, u kojem se drže brojni politički zatvorenici, intelektualci, osobe sa dvojnim državljanstvom i drugi, već dugo je simbol obračuna Islamske Republike sa protivnicima, a organizacije za ljudska prava osudile su ono što, kako navode, predstavlja sistematsku upotrebu mučenja.
Mohamadi je rekla da joj je, nakon iskustava iz zatvora, bilo teško da se vrati snimanju filmova, ali da je sebe natjerala na to kako bi dala glas „ućutkanima“.
„Zapravo je za mene biti ispred kamere jedna od najbolnijih stvari, jer, kada vas muče, vi sjedite ispred kamere“, rekla je Mohamadi.
Mohamadi je odbila da iznosi detalje o sopstvenom pritvoru, dijelom zato što „Roja“ nije zamišljena kao lično svjedočenje, već odražava šire „zajedničko iskustvo“.
Njen film se prikazuje u trenutku kada je Iran ponovo u žiži međunarodne pažnje, nakon što su tamošnje klerikalne vlasti ugušile proteste širom zemlje u najkrvavijem obračunu još od Islamske revolucije 1979. godine.
Mohamadi je rekla da najnovija kampanja masovnih hapšenja i zastrašivanja pokazuje koliko su uslovi života u Iranu postali neizdrživi.
Uprkos neizvjesnosti koja sada vlada u njenoj zemlji, Mohamadi kaže da se nada da će se vratiti nakon što završi rad na jednom projektu. „Moj dom je Iran, ali sada... nemam dom. Na neki način sam nomad, samo putujem dok ne završim svoj projekat“, rekla je.
Bonus video:
