„Ljubav i jedinstvo” nakon prijetnji i kritika

Predsjednik Donald Tramp unio je danas pometnju na samitu lidera NATO-a, zahtijevajući da Sjedinjene Države prekinu trgovinske veze sa Španijom i ponavljajući tvrdnje o Grenlandu, ali je kasnije promijenio ton i rekao da je bilo ljubavi i „mnogo jedinstva”.

Govoreći u turskoj prijestonici Ankari, Tramp je Madrid nazvao „užasnim partnerom” u NATO-u, kritikujući saveznike što nijesu podržali rat protiv Irana, i naredio ministru finansija Skotu Besentu da obustavi svu trgovinu sa Španijom.

Trampove izjave, uključujući i tvrdnju da je krhki prekid vatre sa Iranom završen, uzdrmale su samit za koji su se evropski lideri nadali da će potisnuti u drugi plan niz sporova koji su prijetili da razore vojni savez.

„Španija je izgubljen slučaj. Više ne želimo nikakve trgovinske poslove sa Španijom”, rekao je Tramp. „Usput, volio bih da to prekinem. Španija je užasan partner u NATO-u. Oni ne učestvuju, ne plaćaju. Ne želim ništa da imam sa Španijom. Prekinite svu trgovinu sa Španijom, uključujući posjete.”

Tramp je govorio zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, koji je uporno pokušavao da ublaži njegove zabrinutosti u vezi sa izdvajanjima za odbranu, Iranom i Grenlandom, istovremeno obasipajući predsjednika pohvalama što je ta pitanja stavio u prvi plan.

Međutim, izlazeći sa zatvorenog sastanka lidera NATO-a, Tramp je kasnije rekao: „U toj prostoriji bilo je mnogo ljubavi, mnogo jedinstva.” Takođe je govorio toplije o Volodimiru Zelenskom kada se sastao sa ukrajinskim predsjednikom, što je bilo u oštrom kontrastu sa oštrim kritikama koje mu je uputio na sastanku prošle godine, i rekao da će Kijevu dati licencu za proizvodnju raketa „Patriot”.

Izvor upoznat sa razgovorima u NATO-u rekao je da Tramp nije ponovio svoje kritike iza zatvorenih vrata, već da je želio da SAD ostanu u NATO-u, poručivši: „Želimo da ostanemo sa vama.”

Francuski predsjednik Emanuel Makron takođe je rekao da nije čuo nikakve primjedbe od Trampa, dok je Rute izjavio da je vladao snažan osjećaj jedinstva.

Barem na papiru, samit je završen i porukom solidarnosti, pošto su saveznici u NATO-u, uključujući Trampa, u deklaraciji sa samita potvrdili svoju „čvrstu posvećenost” kolektivnoj odbrani prema članu 5 ugovora Alijanse.

Evropski saveznici i Kanada saopštili su da preuzimaju veću odgovornost za odbranu Alijanse, dok su se članice NATO-a obavezale i na 70 milijardi eura, odnosno 80 milijardi dolara, vojne pomoći Ukrajini za 2026. godinu.

Trampove ranije javne izjave potkopale su pažljivo pripremljene poruke uoči samita da su evropske zemlje NATO-a ispunile očekivanja kada je riječ o vojnoj potrošnji, nakon što je u utorak predstavljeno najmanje 50 milijardi dolara odbrambenih inicijativa.

Španija poručuje da je neće zastrašiti

Vašington i Madrid su u sukobu, pošto je Španija izričito odbacila Trampove zahtjeve da evropske zemlje oštro povećaju vojnu potrošnju i same plaćaju svoju odbranu. Socijalističko rukovodstvo Španije takođe je odbilo da dozvoli Sjedinjenim Državama da koriste njen vazdušni prostor ili baze na njenoj teritoriji za rat protiv Irana.

Kao odgovor, kabinet premijera Pedra Sančeza saopštio je da Trampove izjave tretira kao uobičajenu stvar, dodajući da bilateralni odnosi koriste objema zemljama.

Španska ministarka zdravlja Monika Garsija bila je direktnija.

„Mi smo suverena, demokratska zemlja koja brani multilateralizam i mir”, napisala je na Iksu. „Ono što je užasno jeste miješati diplomatiju sa ucjenjivanjem.”

„Bolesni ljudi”

Sjedinjene Države izvele su nove vojne udare na Iran i ukinule licencu koja je Iranu omogućavala prodaju nafte, kao odgovor na napade na tri tankera. Bio je to najnoviji udarac krhkom sporazumu o prekidu vatre u ratu koji je duboko nepopularan u Evropi.

„Što se mene tiče, mislim da je gotovo. Ne želim da imam posla sa njima”, rekao je Tramp na pitanje da li je propao privremeni sporazum sa Iranom, koji je predviđao postizanje dugoročnog mirovnog dogovora do sredine avgusta. „Oni su ološ. Oni su bolesni ljudi. Predvode ih bolesni ljudi.”

Tramp je takođe zatražio da njegova zemlja kontroliše Grenland, poluautonomnu teritoriju Danske, ponovo pokrećući pitanje koje je ozbiljno opteretilo savez koji od početka Hladnog rata predstavlja temelj zapadne bezbjednosti.

„Grenland je veoma važan za Sjedinjene Države, ali nije važan za Dansku”, rekao je. „Zapravo, kada su Dansku pregazili nacisti za manje od jednog dana, Hitler ih je porazio za jedan dan, preuzeo vlast, zamolili su nas da se pobrinemo za Grenland. Mi smo, zapravo, preuzeli Grenland, a onda smo ga glupo vratili.”

Danska premijerka Mete Frederiksen ponovila je da Grenland nije na raspolaganju.

„Spremni smo da branimo svaki pedalj NATO-a, uključujući i sopstvenu teritoriju”, rekla je.