Stopa globalnog ekonomskog rasta će u ovoj godini iznositi 3,7 odsto, a u narednoj 3,9 odsto, najviše usljed oporavka razvijenih ekonomija, procjene su Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
U međuprognozama u okviru ažuriranih Svjetskih ekonomskih izgleda (World Economic Outlook) koje se objavljuju između redovnih jesenjih i proljećnih prognoza navodi se da je globalni ekonomski rast u prošloj godini iznosio tri odsto, prenosi hrvatski Business.
Time je blago poboljšana ranija prognoza iz redovnih jesenjih prognoza MMF-a kojom je za ovu godinu bio projektovan rast od 3,6 odsto. Za narednu godinu prognoza je potvrđena, navodi se u međuprognozama.
MMF-ove ažurirane prognoze obuhvataju samo najveće ekonomije, grupe ekonomija i svijet u cjelini.
Prema najnovijim procjenama MMF-a, aktivnosti u globalnoj ekonomiji u drugoj polovini prošle godine ojačale su u skladu sa očekivanjima iz oktobarskih prognoza.
U MMF-u ipak upozoravaju da opasnost još nije prošla. Analitičari su ukazali pritom na rizike za snižavanje prognoza, napominjući da naniže revidirane prognoze za pojedine ekonomije naglašavaju dalju ranjivost.
Među novim rizicima za ekonomske aktivnosti MMF izdvaja vrlo nisku inflaciju u razvijenim ekonomijama, posebno u eurozoni. Taj trend povećava izglede za deflaciju, u slučaju šokova koji bi mogli prigušiti ekonomsku aktivnost.
Što se tiče tržišnih ekonomija u nastajanju, ostaje ipak zabrinutost od jačanja volatilnosti na finansijskim tržištima i u novčanim tokovima s obzirom na to da američka centralna banka, Federalne rezerve (Fed) planira da počne da ukida monetarne podsticaje u prvoj polovini ove godine.
Za grupu razvijenih ekonomija MMF prognozira rast od 2,2 odsto u ovoj godini i 2,3 odsto u narednoj godini, nakon rasta od 1,3 odsto u prošloj godini. Time je prognoza za ovu godinu u poređenju s onom iz jeseni prošle godine podignuta 0,2 odstotna boda, dok je isto toliko smanjena ona za narednu godinu.
Pritom bi rast ekonomije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ove godine trebalo da ubrza na 2,8 odsto, nakon 1,9 odsto u prošloj godini, procjenjuju u MMF-u. Za narednu godinu se prognozira dalje ubrzanje aktivnosti, uz stopu od tri odsto.
Što se tiče eurozone, 18-člana ekonomija bi trebalo nakon recesije da krene putem oporavka, iako će rast biti neujednačen. Analitičari napominju da će oporavak biti skromniji u ekonomijama pogođenima krizom uprkos poboljšanim prognozama za pojedinačne ekonomije, uključujući i Španiju.
U MMF-u očekuju tako da će rast eurozone u cjelini u ovoj godini iznositi jedan odsto, a u narednoj godini 1,4 odsto, nakon pada od 0,4 odsto u prošloj godini, čime su blago poboljšane jesenje projekcije za ovu i narednu godinu, 0,1 odstotni bod.
I za Njemačku, najveću evropsku ekonomiju, prognoze su blago poboljšane pa se tako sada očekuje rast od 1,6 odsto u ovoj godini, nakon 0,5-odstotnog rasta u prošloj godini. U narednoj godini rast bi trebalo da blago uspori, na 1,4 odsto.
Za Francusku je prognoza potvrđena, pa bi tako druga po veličini ekonomija eurozone u ovoj godini trebalo da zabilježi rast od 0,9 odsto, a potom u narednoj dodatno ubrzati na 1,5 odsto, nakon 0,2-odstotnog rasta u prošloj godini.
Izrazitiji zaokret očekuje se u Italiji i Španiji, trećoj i četvrtoj po veličini ekonomiji eurozone. Italija bi tako nakon 1,8 odsto pada u prošloj godini trebalo da ove godine zabilježi rast od 0,6 odsto, a u narednoj on bi trebalo dodatno da ubrza, na 1,1 odsto.
Za grupu tržišnih ekonomija u nastajanju i ekonomija u razvoju prognoza rasta za ovu godinu ostaje nepromijenjena, na 5,1 odsto, dok je za narednu godinu blago podignuta i iznosi 5,4 odsto. To ukazuje na ubrzanje aktivnosti u tim ekonomijama, nakon 4,7 odsto rasta u prošloj godini.
U podgrupi ekonomija srednje i istočne Evrope prognoza za ovu godinu je blago poboljšana, na 2,8 odsto, dok je za narednu snižena na 3,1 odsto, sa prethodno očekivanih 3,3 odsto. U prošloj godini te su ekonomije u cjelini porasle 2,5 odsto.
Bonus video:
