Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, uživo iz Beča za Boje jutra je govorio o tome šta bi trebalo da preduzmu male ekonomije i države poput Crne Gore u borbi protiv koronavirusa.
Gligorov ističe da reakcije određene države na ekonomske izazove nakon epidemije koronavirusa, uglavnom zavisi od stanja ekonomije konkretne države, mjera koje su preduzete za vrijeme epidemije i programa zaštite koji su građanima na raspolaganju.
„Poseban problem balkanskih zemalja jeste veliki broj neformalno zaposlenih, pa se postavlja pitanje šta će biti sa njima“, kaže on.
Kako saopštava, male zemlje su otvorenije za međunarodnu trgovinu, pa umnogome od oporavka međunarodne trgovine zavisi i ekonomska situacija u konkretnoj zemlji.
„Treba težiti da se međunarodna trgovina očuva i što prije obnovi, jer postoje zemlje koje imaju pojačanu saradnju sa drugim zemljama i od toga zavise“, saopštava Gligorov.
On ističe da pouke koje će zemlje izvući iz epidemije koronavirusa zavise od političke reakcije i pokazaće spremnost zdravstvenog sistema da odgovori na slične stiuacije, a ukazaće i na potrebu rješavanja problema velikih gradova i konglomeracije ljudi u njima.
„Zemlje kao Crna Gora uglavnom zavise od jednog seta izvora, poput turizma i sektora usluga, što je sada svojevrstan test i može biti problem kada je taj izvor pred izazovom“, kaže on.
„Cilj je da se proizvodnja sačuva u virtulnom smislu, na primjer ako imate hotel, a trenutno nema turista, važno je održati hotel makar virtuelno i sačuvati ga od bankrotiranja, kako bi naredne godine uspio da nadoknadi propušteno“, kaže Gligorov, napominjući da u tome posebnu ulogu ima i država koja treba da pruži adekvatnu pomoć.
Kako kaže, ovo je trenutno problem gotovo svih privrednika, naročito malih, koji nemaju prihode, a ni mogućnosti da se finansiraju posredstvom banaka, usljed čega je njima potrebna posebna podrška za održavanje biznisa.
Bonus video:
