ANALIZA DŽINOVSKE PLANETE

Google u znaku približavanja NASA sonda Jupiteru

Sonda Džuno je upalila svoj glavni motor na 35 minuta kako bi prikočila i kako bi je uhvatila gravitacija Jupitera i ubacila u polarnu orbitU
117 pregleda 0 komentar(a)
Jupiter, Foto: Reuters
Jupiter, Foto: Reuters
Ažurirano: 05.07.2016. 06:30h

Ulazna strana globalnog internet pretraživača Google danas je u znaku približavanja Jupiteru sonde Džuno američke svemirske agencije Nasa.

Kako je ranije saopšteno, sonda teška 3,6 tona, koja se pokreće na solarnu energiju i putuje brzinom od 64 kilometara u sekundi, od jutros u 5.18 po centralnoevropskom vremenu treba da uđe u orbitu Jupitera. Zbog njene udaljenosti od 869 miliona kilometara od Zemlje, radio signali koji potvrđuju uključenje motora stigli su do kontrolora leta tek 48 minuta kasnije, odnosno u 6.06 po centralnoevroskom vremenu.

Sonda Džuno je upalila svoj glavni motor na 35 minuta kako bi prikočila i kako bi je uhvatila gravitacija Jupitera i ubacila u polarnu orbitu.

Da bi ušla u polarnu orbitu Jupitera, koju će proučavati narednih 18 mjeseci, letelica je morala malo da prikoči.

To se događa poslije pet godina putovanja do najveće planete Sunčevog sistema, sa zadatkom da pokuša da otkrije neke od njenih tajni.

Plinovit Jupiter najveća je planeta Sunčevog sistema, a oko njega pruži 67 prirodnih satelita. Kad konačno uđe u orbitu, letjelica će dubinski analizirati tu džinovsku planetu.

Zbog radioaktivnog zračenja koje okružuje planetu, sva elektronika u većem dijelu letjelice bila bi spržena, ali Džuno ima titanijumski sef u kome se nalazi elektronika. U Nasi se nadaju da će računar funkcionisati tokom cijele misije.

Nadletanja Džuna biće mnogo bliža nego prethodni rekord od 43.000 kilometara koji je ostvarila prethodna američka sonda Pajonir 11 (Pioneer) 1974. godine.

Tokom nadlijetanja Jupitera instrumenti sonde proučavaće ogromne aurore borealis, atmosferu planete i njenu magnetosferu.

Misija Džuna, koja košta 1,1 milijardu dolara, počela je 5. avgusta 2011. Zadatak će biti da se napravi mapa gravitacionih i magnetnih polja Jupitera da bi se utvrdila njegova unutrašnja struktura.

Nasini naučnici najviše se raduju rješavanju takozvane velike crvene pege, ogromne ciklonske oluje, veličine tri Zemlje, koja hara Jupiterom više od 300 godina.