Veliki zemljotres koji je prošle sedmice pogodio Nepal, naglasio je da su kontinenti i dalje u procesu formiranja novog superkontinenta.
Istraživači ispituju promjene koje će se dešavati tokom nekoliko desetina miliona godina. Geolog Dženg-Šijang Li, nakon velikog zemljotresa, putovao je u Nepal da bi pomoću novih seizmoloških instrumenata proučavao sudare indijskih i evroazijskih tekzonskih ploča.
Šta je Amazija?
Ideja da Zemlja formira novi superkontinent, nazvan Amazija nije nova. Ali seizmološki uređaji i tehnike koje su sada dostupne stručnjacima, omogućavaju da se promjene proučavaju na detaljniji način.
Iako su naučnici saglasni da se odvija proces formiranja superkontinenta, predmet debate je gdje će se on tačno formirati.
Dok su pojedini naučnici smatrali da bi se novi kontinent smjestio oko Afrike, prema studiji sa Univerziteta Jejl, tačka sastajanja biće Sjeverni pol.
Sjeverna i Južna Amerika ćstisnuće" se zajedno, a Karipsko more i Arktički okean će nestati. Azija će se spojiti s Amerikom, zaključeno je u najnovijoj studiji. Ove promjene će biti vidljive tek za 50 miliona do 200 miliona godina.
Uprkos tome što je već spojena s Evroazijom, Indijska ploča nastavlja da se kreće prema Sjeveru, po nekoliko centimetara godišnje, što uzrokuje tektonske aktivnosti.
Međutim, i drugi se kontinenti kreću jedan prema drugom. Svake godine nestaje nekoliko centimetara Tihog okeana, a to će na kraju rezultovati spajanjem Amerike i Evroazije, dok se Australija takođe prema Aziji kreće 7,8 centimetara godišnje i takođe će se spojiti s Amazijom.
"Za to će biti potrebne najmanje desetine miliona godina, možda čak i stotine miliona, prije nego se novi superkontinent potpuno formira", rekao je Li.
Naučnici proces mogu da uporede sa prethodnim superkontinentom Pangeom, koji je formiran prije oko milijardu i 300 miliona godina. Razbio se na sedam kontinenata i rezultirao rođenjem Atlantskog okeana oko 100 miliona godina kasnije.
Istraživači vjeruju da je Pangea treći od četiri superkontinenata u Zemljinoj istoriji. Zemljina površina formirana je od sedam velikih i nekoliko manjih tektonskih ploča koje se kreću brzinom koja varira od nekoliko milimetara do dva centimetara godišnje, brzinom kojom rastu ljudski nokti.
Bonus video:
