Broj povrijeđenih i smrtno stradalih u saobraćaju na crnogorskim putevima u porastu je u proteklom periodu. Glavni razlog za takav bilans je to što ljudi ne shvataju realnu opasnost dok su za volanom automobila ili u ulozi pješaka, i da bi nadležni trebalo da se pozabave da im što bliže dočaraju rizike, kaže prof dr Milan Vujanić sa Fakulteta za saobraćaj, komunikacije i logistiku iz Budve.
“Potcjenjivanje opasnosti i nepoznavanje realnih činjenica su glavni faktori. U sistemu obrazovanja za vozače mi ne dajemo dovoljno jasne primjere o riziku”, kaže Vujanić. “Na primjer, niko neće gurnuti prst u utičnicu da vidi da li struja trese, niko neće popiti iz čašice na kojoj piše otrov da bi utvrdio da li je to stvarno otrov, ali ako mu kažemo nemoj da voziš 200 na sat, on će to da proba jer ne shvata realnu opasnost, da je udar pri toj brzini isto kao kada skoči na beton sa 150. sprata”, slikovito objašnjava Vujanić. On dodaje da nemamo pravo ni da stavljamo sopstveni život i imovinu na kocku.
“Nije to vaše pravo, jer onog momenta kad poginete u saobraćaju, sve ono što smo uložili u vas da vas iškolujemo vi ste to bacili pod zemlju. Ko će tada da održava penzioni i ostale fondove. Pri tom, nijeste ni svoju porodicu pitali, pa ni porodice svojih saputnika je li u redu da se vi ne ponašate u skladu sa pravilima”.
Vujanić kaže i da vozači treba da se stalno edukuju jer su propisi drugačiji u odnosu na prije dvadesetak godina, i ne važi prvenstvo na isti način kao tada.
“Vozači koji su tada položili mogu da se sudare, da izgube život samo zato što nisu poštovali neki znak koji u njihovo vrijeme nije postojao ili je imao drugačije značenje”.
“Saobraćaj je sav normiran, sav je u pravilima kako se moramo ponašati da bismo bili bezbjedni, da nas niko ne ugrozi ili mi nekoga. Onaj ko to ne zna, on će napraviti veliku nesreću i sebi i drugima.”
“Poštovanje pravila ne možemo inicirati preko noći, za to su neophodne drakonske kazne, a ja nijesam pobornik toga. Nivo svijesti moramo da podižemo edukacijom u svim školskim sistemima, kao i preko medija”, savjetuje Vujanić i dodaje da je zaprijećena kazna uvijek bolja od izvršene.
“Ako biste po gradu stavili 30 kutija za radare, i u samo njih pet postavili radare, vozači bi se ponašali drugačije, jer ljudi kad znaju da ih neko posmatra klone se prekrašaja”.
Najveći doprinos bezbjednosti može da da država, kaže Vujanić. “Ako sistem bude razumio da ponašanje u skladu sa pravilima ide na dobrobit građana, a pri tom preuzme iz svijeta najbolju praksu, uvrsti je u svoj program i istraje na njoj, vi ćete dobiti bezbjedne puteve”.
I na kraju, Vujanić ima poruku za vozače.
“Život je njihovo najveće bogatstvo. Sve drugo da im uzmete nije strašno, a ako im život uzmete sve drugo im ne znači ništa. Nebezbjednom vožnjom ne samo što ugrožavaju sebe nego i druge koji nemaju veze sa tim njihovim postupcima. To nije ni moralno, ni ljudski, ni etički, za takvo ponašanje nema opravdanja. Ne možete se nekome izviniti što je poginuo jer ste vi pogriješili, iako to nijeste htjeli”.
Sistemom kaznenih bodova isključivati opasne vozače
Profesor Vujanić ističe da moderan sistem kažnjavanja u svijetu podrazumijeva tri uporedne kazne. Jedan je novčani iznos, drugi kazna zabrane vožnje, a treći potpuno odstranjivanje iz saobraćaja.
“One koji su baš neposlušni i drski, sistemom kaznenih bodova odstranjujemo iz saobraćaja. Kad vi slučajno pogriješite, imaćete par tih poena. Ali onaj koji stalno griješi skuplja te poene i dolazi do oduzimanja dozvole”, kaže Vujanić.
Bonus video:
