CIN-CG: Skaj uz druge dokaze značajan za presude

Gotovo sve evropske zemlje prihvataju zaštićenu komunikaciju u procesima pred sudovima

25116 pregleda 33 reakcija 15 komentar(a)
Viši sud zauzima stav da presrijetanje Skaj komunikacije ne predstavlja značajno zadiranje u privatnost (ilustracija), Foto: Foto Schutterstock
Viši sud zauzima stav da presrijetanje Skaj komunikacije ne predstavlja značajno zadiranje u privatnost (ilustracija), Foto: Foto Schutterstock

Specijalno odjeljenje Višeg suda u Podgorici, koje sudi u postupcima organizovanog kriminala, korupcije i ratnih zločina, je u 2024. godinu ušlo sa 143 predmeta, a u većini njih tužilaštvo kao dokaz prilaže i kriptovanu komunikaciju sa Sky ECC (Skaj).

Ni Viši sud, ni Specijalno državno tužilaštvo (SDT), nijesu odgovorili na pitanje Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) koliko tačno ima optužnica koje sadrže tu vrstu dokaza pred Specijalnim odjeljenjem Višeg suda.

Viši sud je, u potvrđenim optužnicama, zaključio da su dokazi sa Skaj aplikacije prikupljeni putem međunarodne pravne pomoći, po pisanim naredbama Apelacionog suda u Parizu, u skladu sa pravom Francuske i da se zbog toga radi o valjanim dokazima. Prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, nije presudno da li je dokazna radnja sprovedena u Francuskoj po francuskom zakonu, mogla biti naložena i u Crnoj Gori.

Viši sud takođe zauzima stav da presretanje te komunikacije ne predstavlja značajno zadiranje u privatnost koje bi moglo biti zloupotrijebljeno, jer je utvrđeno da je Skaj aplikacija korišćena za nelegalne aktivnosti. Ističu i da ne postoje razlozi da ti dokazi ne budu prihvatljivi u Crnoj Gori u postupku kontrole optužnice.

Nedavno je u našoj zemlji donijeta prva prvostepena presuda, u kojoj je Skaj komunikacija prihvaćena, ali uz druge dokaze.

Stručnjaci koje je kontaktirao CIN-CG navode da će konačne odluke biti donesene na glavnim pretresima, u zavisnosti od toga koliko su optužbe, pored Skaja, potkrijepljene i drugim dokazima.

Odgovor na pitanje zakonitosti dokaza pribavljenih putem kriptovanih komunikacija može dati jedino sud, ističe za CIN-CG bivša sutkinja Valentina Pavličić.

Tužilac tvrdio da imaju druge dokaze

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) veoma je važno da li je osporeni dokaz jedini dokaz na kojem se zasniva konkretna osuda ili je podržan drugim materijalnim dokazima, kaže Pavličić, doskorašnja zastupnica Crne Gore pred sudom u Strazburu.

Još od predmeta Schnek protiv Švajcarske iz 1988. godine sud u Strazburu smatra da korišćenje dokaza pribavljenih povredom prava na privatnost ne čini postupak nepravičnim, pod uslovom da sporni dokaz nije jedini na kome se zasniva osuda.

Iz SDT nijesu odgovorili na pitanja CIN-CG da li se optužbe zasnivaju i na drugim dokazima, te da li su Skaj komunikacije dostupne odbrani i u kojoj fazi postupka. Za pravičnost postupka potrebno je i da odbrana ima uvid u dokazni materijal, pa i u komunikaciju putem skaj aplikacije.

Specijalni državni tužilac Miroslav Turković tvrdio je da su sve optužnice koje se temelje na Skaj prepisci zasnovane i na drugim dokazima. To je izjavio na skupu Akcije za ljudska prava (HRA) na kojem se govorilo o validnosti Skaj komunikacije u sudskim procesima.

Europol je pristupio stotinama miliona poruka, a dio te dokumentacije koji se odnosi na Crnu Goru, poslat je i našim istražnim organima sredinom 2021. Tada je na čelu SDT bio Milivoje Katnić. Njegova “desna ruka” specijalni tužilac Saša Čađenović obustavio je postupak protiv policajaca Ljuba Milovića i Petra Lazovića, iako je u rukama imao Skaj prepisku njih dvojice, koja pokazuje njihove veze sa organizovanim kriminalnim grupama, okupljenim oko kavačkog klana. Tužilac Čađenović je, nakon Katnićeve smjene, optužen za saradnju sa kavačkim klanom. Milović je u bjekstvu, Lazović je pritvoren, a protiv obojice pokrenut je postupak.

Podizanjem optužnica protiv lica iz vrha policije i pravosuđa, glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, prekinuo je raniju praksu ignorisanja ove vrste dokaza.

Prekinuo raniju praksu ignorisanja dokaza iz Skaja: Novović
Prekinuo raniju praksu ignorisanja dokaza iz Skaja: Novovićfoto: Luka Zeković

Komunikacija sa kriptovanih uređaja se ne obavlja preko mobilnih operatera, već putem aplikacija, koje obezbjeđuju šifrovanje poruke. Oni ne sadrže kameru, mikrofon i GPS, poruke se automatski brišu poslije nekog vremena, a postoji i posebno dugme za brisanje sadržaja iz telefona. Posjedovanje uređaja nije bilo zabranjeno, a čak je i nuđena nagrada od četiri miliona dolara onome ko bi uspio da dekodira Skaj.

Policije Belgije, Francuske i Holandije su uspjele, u martu 2021. da “hakuju” Skaj. Izvršni direktor Sky Global Žan-Fransoa Eap i bivši distributer Sky Global uređaja Tomas Herdman, optuženi su u SAD-u za učestvovanje u kriminalnim radnjama zbog prodaje šifrovanih uređaja.

Odbrani dati mogućnost da osporava dokaze

Advokati odbrane se, između ostalog, protive da komunikacija sa Skaj aplikacija bude dokaz u postupcima, tvrdeći da se radi o operativnim podacima, da su pribavljeni masovnim nadzorom i da je nepoznat način njihovog pribavljanja. Neki advokati ističu da su podaci pribavljeni krivičnim djelom, jer su istražni organi druge države “hakovanjem” došli do tih dokaza. Međutim, Francuska dozvoljava te istražne radnje. Odbrana takođe ocjenjuje da je moguće mijenjati te podatke, pa je njihova pouzdanost upitna. Neki advokati su, zbog korišćenja skaj komunikacije u sudskim postupcima, prošle godine protestovali ispred zgrade Višeg suda.

Direktorka HRA Tea Gorjanc Prelević ističe da treba utvrditi autentičnost i pouzdanost takvih dokaza, a za to je ključno da se odbrani omogući da djelotvorno osporava ove dokaze.

Ključno da se odbrani omogući da djelotvorno osporava ove dokaze: Gorjanc Prelević
Ključno da se odbrani omogući da djelotvorno osporava ove dokaze: Gorjanc Prelevićfoto: Luka Zeković

“Dobro je što državno tužilaštvo autentičnost dokaza pribavljenih iz te aplikacije nastoji da potvrdi i drugim dokazima, jer tako doprinosi provjeri njihove pouzdanosti”.

Direktorka HRA dodaje i da treba praviti razliku između zakonitosti i pouzdanosti dokaza:

“Ako su dokazi iz Sky ECC aplikacije pribavljeni iz Francuske zakoniti i ne postoji sumnja da je sadržaj ostvarene komunikacije na bilo koji način bio naknadno izmijenjen, to i dalje ne mora da znači da su podaci koje su korisnici aplikacije međusobno razmjenjivali tačni”.

Evropski sud za ljudska prava, kaže Pavličić, naglašava da u krivičnom postupku svi dokazi po pravilu moraju biti izvedeni na glavnom pretresu u prisustvu optuženog koji mora imati mogućnost da ih podvrgne kritici.

“Na osnovu predmeta Stojković protiv Belgije i Francuske, ‘postoji obaveza da se prigovori odbrane uzmu u obzir, da se razmotre i da se na njih odgovori’. Nacionalni sudovi ta pitanja ne smiju ignorisati”, navodi Pavličić.

Ona pojašnjava da, ipak, pravo na otkrivanje dokaza nije apsolutno pravo - u nekim predmetima može biti neophodno da se odbrani uskrati uvid u određene dokaze, kako bi se sačuvala osnovna prava drugog pojedinca ili zaštitio važan javni interes.

“Pristup pojedinim podacima može biti uskraćen ako je nužno - da bi se zaštitio neki važan javni interes, kao recimo zaštita državne bezbjednosti, potreba da se zaštiti svedok koji bi mogao biti ozbiljno ugrožen zbog svjedočenja, ili da se ne otkriju policijske istražne metode”, dodaje direktorka HRA.

Sporno je, međutim, može li odbrana djelotvorno osporavati zakonitost, autentičnost i pouzdanost dokaza, ako nema dovoljno podataka o tome kako su dokazi prikupljeni.

Stavovi Evropskog suda za ljudska prava, dodaje Gorjanc Prelević, daju za pravo Francuskoj da ne otkrije detalje operacija u kojima je pribavljena komunikacija sa EncroChat i Sky ECC:

“Na sve ovo je ukazao i holandski Vrhovni sud kada je, 13. juna 2023, zauzeo stav da se ova komunikacija može koristiti kao dokaz u krivičnim postupcima”.

Dakle, bar što se Evropskog suda za ljudska prava tiče, moguće je da pravo na pravično suđenje ne bude povrijeđeno čak i ako odbrana ne bude u mogućnosti da sazna kako je tehnički sprovedena policijska operacija u kojoj je pribavljena komunikacija sa aplikacije Skaj, ističe direktorka HRA.

“Uzgred, to ne zna ni tužilaštvo, i to ne samo u Crnoj Gori, već i u drugim zemljama u kojima su podignute optužnice zasnovane na ovakvim dokazima”.

Ako su sud i tužilaštvo učinili sve što su mogli da utvrde relevantne činjenice i nisu odbrani uskratili pristup podacima kojima raspolažu, teško bi se moglo tvrditi da su povrijedili pravo odbrane na “jednakost oružja”, zaključuje Gorjanc Prelević.

Prihvaćen Skaj, ali ne kao jedini dokaz

U postupku koji se vodi za planiranje likvidacije Marka Ljubiše, zvanog Kan, vijeće sutkinje Višeg suda Vesne Kovačević je odlučilo da optužene osudi za stvaranje kriminalne organizacije, prihvatajući Skaj kao jedan od dokaza. Na izricanju presude, sutkinja je potvrdila da su dokazi sa Skaj komunikacije dobijeni putem međunarodne pravne pomoći:

“Zamolnica SDT-a upućena je nadležnim organima Francuske. Francuski nadležni pravosudni organi su ih dostavili nadležnim organima Crne Gore”, navela je Kovačević.

Ona je dodala da je sud dao primat javnom interesu, u odnosu na privatni, s obzirom na to da se radi o jednom od najtežih krivičnih djela u crnogorskom zakonodavstvu.

Ostaje da se vidi kako će sud cijeniti dokaze u nekim od najznačajnijih slučajeva, zasnovanih na Skaj komunikacijama, protiv policijskih službenika Petra Lazovića, Ljuba Milovića, Dejana Kneževića, Veselina Veljovića, gradonačelnika Budve Mila Božovića, tužioca Saše Čađenovića, bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice i njenog sina Miloša Medenice…

Optužnicom protiv bivše predsjednice Vrhovnog suda je pored poruka prikupljenih putem Skaj aplikacije, predloženo i saslušanje preko 20 svjedoka i izvođenje drugih dokaza.

U optužnici piše da iz sadržine komunikacije preko Skaj aplikacije, telefonskih komunikacija između sudija, iskaza svjedoka, ali i iz sadržine spisa predmeta sudova u Crnoj Gori, proizlazi sumnja da je Vesna Medenica izvršila krivična djela protivzakonitog uticaja i zloupotrebe službenog položaja putem podstrekavanja - da se donesu presude u korist privrednih društava “Fab live” “Cijevna commerce” i “Carine”.

Dodaje se da je, u ovom predmetu, komunikacija sa Skaj aplikacije izuzeta preko nadležnog pravosudnog organa Francuske, “dostavljena po zamolnicama SDT, od strane Apelacionog suda u Parizu”.

Uporedna praksa je bitna

Pred sudom u Strazburu još nema predstavki koje se odnose na korišćenje dokaza u krivičnom postupku prikupljenih putem kriptovane komunikacije.

Pavličić pojašnjava da sud u Strazburu ne odlučuje o tome da li se konkretni dokazi, uključujući one pribavljene nezakonito, smiju upotrijebiti u postupcima pred domaćim sudovima:

“Evropski sud se izjašnjava samo o tome da li je postupak u cjelosti, uzimajući u obzir i način na koji su pribavljeni dokazi, bio pravičan”.

Evropski sud se izjašnjava samo o tome da li je postupak u cjelosti bio pravičan: Pavličić
Evropski sud se izjašnjava samo o tome da li je postupak u cjelosti bio pravičan: Pavličićfoto: Privatna arhiva

Direktorka HRA pojašnjava da uporedna praksa drugih zemalja ne obavezuje Crnu Goru (za razliku od stavova Evropskog suda koji je obavezuju), ali može biti relevantna i sudije vjerovatno zanima.

“Pošto se u postupcima širom Evrope zakonitost korišćenja komunikacije preuzete iz aplikacija Sky ECC i EncroChat cijeni i u odnosu na pravo na pravično suđenje i pravo na privatnost, koja obavezuje i Crnu Goru, ne bi bilo iznenađujuće ni nelogično da se domaći sudovi osvrnu na praksu drugih država i vide kako oni tumače Konvenciju za zaštitu ljudskih prava”, pojašnjava Gorjanc Prelević.

U mnogim evropskim državama, donijete su sudske presude u slučajevima gdje su kriptovane komunikacije korišćene kao dokaz. Utvrđeno je da je preko 90 odsto korisnika Encrochat, aplikacije slične Skaju, bilo povezano sa organizovanim kriminalnim grupama.

Sudovi u Njemačkoj, Holandiji, Norveškoj su zaključili da ne treba ocjenjivati zakonitost postupanja istražnih organa druge države, već se držati međunarodnih principa povjerenja i priznavanja. Jedino je u Italiji ovaj princip doveden u pitanje, ali je ta odluka donijeta zato što je tužilaštvo kao dokaz priložilo operativne podatke Europola, a ne dokaze dostavljene od strane suda druge države.

Apelacioni sud u Srbiji je, u julu prošle godine, ukinuo prvostepenu presudu kojom je srpski inspektor Božidar Stolić bio osuđen na kaznu zatvora od dvije godine, zbog optužbi da je zloupotrebom službenog položaja odavao informacije o istrazi koja se vodi protiv pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Dio dokaza u ovom slučaju odnosio se na Skaj komunikaciju. Apelacioni sud je tada naveo da prvostepeni organ nije dovoljno argumentovao obrazloženje u vezi korišćenja Skaj aplikacije. Nedavno je, prema pisanju srpskih medija, započeto ponovno suđenje na kome je sud prihvatio predlog odbrane da im dostavi svu kriptovanu komunikaciju optuženih, a ne samo onaj dio koji ih inkriminiše.

Nedovoljno obrazložena odluka sudova u Turskoj

Jedina praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu vezano za kriptovane komunikacije su predmeti protiv Turske, potvrdila je CIN-CG Pavličić.

Iz izvještaja Evropskog suda za prošlu godinu se vidi da je u predmetu Yuksel Yalcınkaya protiv Turske utvrđena povreda prava na pravično suđenje. Radi se o višegodišnjoj kazni zatvora za članstvo u terorističkoj organizaciji zasnovanoj na upotrebi aplikacije za šifrovanu razmjenu poruka By lock. Domaći sudovi su utvrdili da je aplikacija dizajnirana za isključivu upotrebu članova terorističke organizacije.

Ono što je bila glavna zamjerka suda u Strazburu je da podaci sa šifrovane aplikacije nijesu dati podnosiocu predstavke.

“Domaći sudovi nijesu naveli razloge za neotkrivanje, niti je odgovoreno podnosiocu predstavke na zahtjev za nezavisno ispitivanje podataka ili njegovu zabrinutost u pogledu njihove pouzdanosti; podnosiocu predstavke nije data prilika da se upozna sa dešifrovanim ByLock materijalom, što bi predstavljalo važan korak u očuvanju prava odbrane”, piše u izvještaju suda u Strazburu.

Takođe, sud nije dovoljno obrazložio tvrdnje da aplikaciju nije mogao koristiti niko ko nije član terorističke organizacije.

Pavličić ističe da je u još jednom predmetu protiv Turske, a koji se odnosi na korišćenje iste aplikacije, Evropski sud odlučio da sama činjenica postojanja instalirane aplikacije ByLock nije dovoljna za osnovanu sumnju određivanja pritvora, već moraju postojati još neki drugi dokazi da bi se uopšte radilo o osnovanoj sumnji.

disklejmer
foto: CIN-CG

Bonus video: