Saradnja između škola, poslodavaca i lokalne zajednice na niskom je nivou, smatraju u nevladinim organizacijama (NVO) Juventas i SOS telefon za žene i djecu žrtve iz Podgorice.
Oni su agenciji Mina kazali da je praktično obrazovanje u srednjim stručnim školama daleko od nivoa evropskih standarda, iako je istraživački tim ocijenio da je više od polovine mjera Strategije za razvoj stručnog obrazovanja 2010 - 2014 sprovedeno, posebno djelovi vezani za standardizaciju obrazovnih programa, koji povećavaju konkuretnost crnogorskih učenika na tržištu rada.
Iz Juventasa i SOS telefona ukazali su da Strategija predviđa učešće lokalnih samouprava i poslodavaca u procesu formulacije upisne politike analizama potreba tržišta rada, kao i prilagođavanje profesionalne prakse potrebama učenika i evropskim standardima.
“Strategijom je bio predviđen i dualni model obrazovanja po kome bi se cjelokupno praktično obrazovanje učenika odvijalo kod poslodavca, u saradnji sa profesorima, a na bazi individualnih ugovora koji bi garantovali novčanu naknadu za rad učenika, osiguranje i zaštitu na radu”, pojasnili su oni.
Iz tih NVO su naveli da, iako je Zakonom o stručnom obrazovanju predviđena mogućnost za uvođenje dualnog modela obrazovanja u škole, nije urađeno dovoljno da bi se poslodavci motivisali da učestvuju u tom programu.
“Organizacija profesionalne prakse kod poslodavca se u jednom broju slučajeva, ne sprovodi u skladu sa usvojenim smjernicama, a sistem eksterne evaluacije kvaliteta stručnog obrazovanja ne pokriva adekvatno ovu oblast”, smatraju oni.
Iz Juventasa i SOS telefona ocijenili su da u izvještajima o eksternoj evaluaciji postoje vrlo šturi podaci o profesionalnoj praksi, koju evaluatori ne nadgledaju.
Oni su dodali da registar poslodavaca, koji vode škole, uglavnom ne sadrži podatke o materijalnoj i kadrovskoj opremljenosti poslodavca.
Te NVO su u Izvještaju o sprovođenju i analiza efekata Strategije ocijenile da, pored nedostatka podsticaja za poslodavce da pružaju praktično obrazovanje učenicima, nedostaje ključna veza između stručnog obrazovanja i tržišta rada.
Oni su dodali da rijetki sastanci uprava škola, lokalne zajednice i poslodavaca nijesu adekvatna osnova za formulisanje upisne politike.
“Predlaže se da se uspostave materijalne i nematerijalne podsticajne mjere za poslodavce koji pružaju praktično obrazovanje, posebno onih koji mogu biti uključeni u dualni model, ojača kontrola nad sprovođenjem profesionalne prakse – kroz uključivanje ovog segmenta u eksternu evaluaciju i uvođenje zakonske obaveze za udruženja poslodavaca da, zajedno sa školom, kontrolišu materijalne i kadrovske uslove kod poslodavca i način na koji se praksa sprovodi”, naveli su iz Juventasa i SOS telefona.
Oni su dodali da analize lokalnih tržišta rada, na osnovu kojih se donose kratkoročne i srednjoročne odluke o upisnoj politici treba da budu dostupne na internet strancima škola, kako bi roditelji i zainteresovani đaci mogli da im pristupe i donesu informisanu odluku o daljem obrazovanju.
“Potrebno je i jasnije podsticati upis u škole koje obrazuju učenike za deficitarna zanimanja na tržištu rada, promovišući mogućnosti zapošljavanja, ali i stipediranja učenika. U promociju ovih zanimanja potrebno je uključiti medije, škole, lokalne samouprave nadležne institucije, ali i roditelje”, poručili su iz Juventasa i SOS telefona.
Detaljnija analiza je data u studiji Izvještaj o sprovodjenju i analiza efekata Strategije za razvoj stručnog obrazovanja, koja je nastala u okviru projekta Ubrzanje razvoja zajednice, a koji sprovode ove NVO.
Projekat se sprovodi u saradnji sa Koalicijom za društvene promjene, koju, pored ovih NVO, čine i Centar za građansko obrazovanje, Centar za romske inicijative, Centar za monitoring i istraživanje, Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore, Ekvista, Kvir Queer Montenegro, Naše doba i CAZAS, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.
Bonus video:
