NAJVEĆI BROJ SE ODNOSIO NA POVREDU PRAVIČNOG SUĐENJA

Pavličić: Presude suda u Strazburu državu koštale 114,3 hiljade eura

Zastupnica Crne Gore pred sudom je kazala da su u tri predmeta donijete odluke na osnovu postignutog prijateljskog poravnanja i sedam odluka o neprihvatljivosti predstavke
1359 pregleda 0 komentar(a)
Pavličić, Foto: Savo Prelević
Pavličić, Foto: Savo Prelević

Evropski sud za ljudska prava u prošloj godini je riješio 23 predmeta koja se odnose na Crnu Goru, saopštila je zastupnica Crne Gore pred tim sudom, Valentina Pavličić, navodeći da je po osnovu presuda i odluka podnosiocima predstavki isplaćeno 114,3 hiljade eura.

Ona je kazala da su u tri predmeta donijete odluke na osnovu postignutog prijateljskog poravnanja i sedam odluka o neprihvatljivosti predstavke.

„U sedam predmeta gdje je Sud odlučio Odlukom o neprihvatljivosti, moram istaći da je to učinjeno nakon osporavanja navoda iz pružene odbrane države i iz podnijete predstavke, što ukazuje da smo uspjeli da opovrgnemo navode aplikanta u skladu sa standardima Suda“, rekla je Pavličić agenciji MINA.

Prema njenim riječima, Evropski sud je u 13 predmeta odlučio presudom, od kojih je u 11 predmeta utvrđena barem jedna povreda konvencijskog prava.

„U dva predmeta Evropski sud je utvrdio da država Crna Gora nije povrijedila prava aplikanata predviđena Evropskom konvencijom“, istakla je Pavličić.

Ona je saopštila da je po osnovu presuda i odluka o postignutom prijateljskom poravnanju, koje su donijete u odnosu na Crnu Goru tokom prošle godine, podnosiocima predstavke isplaćeno ukupno 104,3 hijade eura.

Kako je dodala Pavličić, sud je prošle godine Kancelariji zastupnika komunicirano devet predmeta, dok je taj broj io veći, kada je komunicirano 12 predmeta.

Najveći broj predmeta, navodi ona, odnosio se na povredu prava na pravično suđenje.

„Jedan predmet se odnosio na povredu prava na život, po dva na zabranu mučenja i na povredu prava na slobodu i sigurnost“, rekla je Pavličić.

Ona je kazala da su se u dva predmeta podnosioci predstavki žalili na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, a u jednom na povredu člana 13 i člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

„Međutim, moram skrenuti pažnju da se radi o predstavkma koje su ispunile uslove prihvatljivosti i koje su komunicirane našoj kancelariji, pa one nisu pokazatelj o ukupnom broju predstavki koje su naši gradjani podnijeli Evropskom sudu“, istakla je Pavličić.

Ona je kazala da će na predstavljanju godišnjeg izvještaja Evropskog suda za ljudska prava u januru, biti poznat tačan broj podnijetih predstavki crnogorskih građana.

„Tek kada budemo raspolagali sa tim zvaničnim podacima, moći ćemo da govorimo o eventualnom trendu smanjenja ili povećanja podnijetih predstavki Evropskom sudu“, rekla je Pavličić.

Ona je saoštila da se trenutno u radu Kancelarije nalazi 31 predmet gdje se država upustila u vođenje spora i u kojima se čeka izjašnjenje Evropskog suda.

Pavličić je istakla da je Crna Gora lider u odnosu na zemlje u okruženju kada je u pitanju implementacija, odnosno izvršenje presuda Evropskog suda.

„Crna Gora nema ni jedan predmet pod posebnim nadzorom, već smo do sada sve predmete zatvorili pod standardnom procedurom, što je veliki uspjeh za jednu državu, pogotovo ako uzmemo u obzir podatak da smo jedina država u okruženju, koja nema ni jedan predmet pod posebnim nadzorom, koji bi ukazivao na postojanje sistemskog problema“, ukazala je Zastupnica.

Prema njenim riječima, Crna Gora je zatvorila sve predmete iz ranijih godina, sem jednog koji datira iz 2016. godine, ali koji je prošle godine ažuriran i poslat Komitetu ministara Savjeta Evrope na zatvaranje.

„U predmetima u kojima su presude donijete tokom ove godine, Akcioni planovi i izvještaji su urađeni i upućeni Komitetu ministara na razmatranje i zatvaranje“, objasnila je Pavličić.

Okolnost da je Komitet ministara prihvatio gotovo sve Akcione izvještaje i planove koje je dostavio zastupnik i ocijenio ih kao sveobuhvatne, kako je istakla Pavličić, ukazuje na visok stepen posvećenosti svih relevantnih državnih faktora zaštiti ljudskih prava, vladavini prava i unapređenju demokratskih standarda, kao i njihovom nastojanju da isprave utvrđene povrede i preventivno djeluju u cilju sprečavanja nastanka novih.

Kada je u pitanju predmet KIPS i Drekalović protiv Crne Gore, Pavličić je podsjetila da je Evropski sud odlučio da zadrži pitanje konačne odluke o visini materijalne štete.

Kako je navela, presudom su stranke pozvane da do određenog roka obavijeste Sud da li su postigle sporazum u odnosu na visinu štete.

„Mogu samo reći da taj rok još nije istekao i da isti može biti produžen u zavisnosti od složenosti pitanja“, rekla je Pavličić navodeći da, kako postupak pred Evropskim sudom nije okončan, ne može dati informacije do konačnog izjašnjenja.

Pavličić je kazala da joj Evropski sud nije komunicirao predmet bivših radnika „Radoja Dakića“ i da joj nije poznato da se njihov predmet nalazi pred sudom.

Preporučujemo za Vas