U školama na Balkanu se, dvadeset godina nakon zločina u Srebrenici ili ne uči, ili naopako predaje, piše Slobodna Evropa.
Bosna i Hercegovina: Nema naučnog koncezusa
O zločinu u Srebrenici u julu 1995. godine u BiH djeca ne uče, a razlog za to je što nema naučnog konsenzusa o tim događajima, piše Slobodna Evropa.
Amir Hasičić, predsjednik udruženja nastavnika istorije, kaže da Srebrenica rat u BiH uopšte, pominju u udžbenicima, ali oprezno:
"Generacije, koje se obrazuju po devetogodišnjem nastavnom planu i programu, izučavaju rat u BiH u sklopu kojeg je pomenut i genocid. Svi učenici u FBiH, koji prate nastavu po federalnom planu i programu, a to je šest kantona, izučavaju genocid u Srebrenici na taj način da se u tom udžbeniku pominje genocid u Srebrenici, kada se desio i da se desio. U srednjim školama, najviše pažnje istoriji se posvećuje u gimnazijama. Tamo se više izučava o genocidu. Određena pažnja je posvećena izučavanju holokausta, u devetim razredima osnovne škole. Tek tada se upoznaju učenici sa terminom genocid i terminom holokaust, šta to podrazumijeva, šta su koncentracioni logori", kaže on.
Nastavni planovi i programi rezultat su politike u entitetima i kantonima, podsjeća istoričar i autor udžbenika iz istorije Željko Vujadinović:
"Prije nekoliko godina je usvojen načelni princip. S obzirom da ne postoje usaglašeni stavovi, niti o prirodi, niti o karakteru rata, niti o prirodi toga na koji način je i da li je SFRJ razbijena ili se ona raspala, onda je načelno dogovoreno da se posljednji događaji obrađuju na nivou faktografije. Pristupa se bez posebnih elaboracija i vrednosnih ocjenjivanja o karakteru tih zbivanja, već se one određuju na nivou činjenica. Tako je u teoriji. U praksi, pretpostavljam, svaki nastavnik na određeni način daje neku svoju interpretaciju tih novih zbivanja", objašnjava Vujadinović.
Srbija: Srebrenica samo jedan u nizu zločina nad Srbima
Genocid u Srebrenici, za srednjoškolce u Srbiji, je jedan u nizu zločina, i to najčešće zločina počinjenih nad Srbima, kaže istoričarka Dubravka Stojanović:
"U najvećem broju udžbenika, zločini su dati kumulativno. Obično su stavljeni u neku zagradu, a u toj zagradi se nalaze svi zločini počinjeni u ratovima u EX YU. Ređaju se odvojeni zarezima. I tu se, u toj zagradi, nađe i Srebrenica. Prema tome, najčešći način prikazivanja je da Srebrenica nije ni na koji način izdvojena iz drugih. A ti drugi koji se prikazuju, kada ih malo analiziramo, vidimo da su većinom zločini nad Srbima i da daleko manje ima zločina koji su počinili vojnici sa srpske strane, nego ovi drugi. I kroz te zagrade, koje pokušavaju da riješe problem, zapravo ponovo se pravi ta samoviktimizacija i slika o sebi kao o najvećoj žrtvi", kaže Stojanović.
Istoričarka Fonda za humanitarno pravo Marijana Toma kaže da se srebrenički zločin pominje u svim udžbencima, ali genocid, samo u jednom:
"Samo jedan udžbenik kaže da su Ratko Mladić, koji je vodio operaciju zauzimanja Srebrenice, i drugi srpski oficiri, u međuvremenu optuženi za ratne zločine, uključujući genocide pred Međunarodnim krivičnim sudom za EX YU. Najinteresantniji dio: ovaj udžbenik kaže da je Međunarodni sud pravde u Hagu, u presudi po tužbi BiH protiv SRJ ovaj zločin okvalifikovao kao genocid, ali Srbiju nije povezao sa ovim događajem. To je naravno potpuno netačno, s obzirom na to da je Srbija proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o genocide prema presudi Međunarodnog suda pravde", kaže ona.
Crna Gora: Ni riječi o Srebrenici
Raspad SFRJ i ratna dešavanja na ovim prostorima, u aktuelnim udžbenicima istorije za gimnaziju i srednje škole u Crnoj Gori, kao nastavna jedinica je obrađena na samom kraju udžbenika za IV razred, u jednoj lekciji na tri stranice teksta. Srebrenica se u toj lekciji ne pominje.
Jedan od koautora ovog srednjoškolskog udžbenika, univerzitetski profesor Šerbo Rastoder, objasnio je zašto je to tako:
"U upotrebu je vraćen stari udžbenik. U nastavnoj jedinici o raspadu Jugoslavije se samo prezentiraju činjenice, bez ikakvog vrednosnog suda i bez ikakvih dodatnih objašnjenja. To je vrlo šturi i sažet pregled dešavanja. Tu se Srebrenica ne pominje. Mislim da se ne pominje ni iz razloga što je to bio prvi i jedini napor da se ti noviji sadržaji iz savremene istorije ugrade u školske udžbenike. Kada je on pravljen, Srebrenica još nije bila aktuelna tema u Crnoj Gori, u smislu da je Parlament usvojio Rezoluciju o genocidu. Tada je bilo jako problematično stanje u odnosu na taj događaj, tako da je izostalo bilo kakvo pominjanje tog događaja."
Rastoder napominje da je struka priredila adekvatan udžbenik za srednje škole, koji je detaljno opisivao raspad SFRJ i ratna dešavanja na ovim prostorima, ali da je taj udžbenik zabranjen od stane tada, a i danas, aktuelne crnogorske vlasti.
Hrvatska: Škakljiva tema
Srebrenička tragedija spominje se u svim hrvatskim istorijskim udžbenicima. Iako nije u svim kvalifikovana kao genocid, nigde nije dovedena u pitanje.
"U hrvatskim planovima i programima istorije to je tema koja se uči u VIII razredu osnovne škole, u IV razredu gimnazije i u II razredu srednje strukovne škole. Taj događaj se pominje u svim udžbenicima, iako ga svi ne kvalifikuju kao genocid. Razlike su od udžbenika do udžbenika. Nije tome posvećeno puno prostora, radi se o svega nekoliko rečenica", kaže Snježana Koren sa Katedre za metodiku nastave na Odsjeku za istoriju Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Zagrebu.
Na pitanje u kom kontekstu se obrađuju dešavanja u Srebrenici, Kren odgovara:
"Ta materija se radi u okviru ratova devedesetih u post-jugoslovenskom prostoru. U svakom slučaju, u hrvatskim udžbenicima je naglasak na rat u Hrvatskoj. Tu je fokus. BiH je škakljiva tema za Hrvatsku, budući da je u taj sukob, bila upletena i Hrvatska, i to na ne baš najblistaviji način. Meni se čini da se ta tema pomalo i izbjegava, ali pominje se na način koji ističe hrvatsko - bošnjačku saradnju."
Bonus video:
