Nikšićanin Vukola Kankaraš penzionisao se prije tri godine i odlučio da penzionerske dane provodi “družeći“ se sa kamenom i drvetom i praveći razne predmete.
Kako reče, nije naučio da “dangubi“, pa mu hobi dobro dođe da “ubije“ vrijeme. Prije godinu pridružila mu se i kćerka Ivana Šupić koja se bavi dekupažom, pa zajedno stvaraju uz ravnomjernu raspodjelu posla – otac je zadužen za grublje radove, dok one finije prepušta nasljednici.
“U Upravi za šume proveo sam zadnjih 20 godina staža. Možda me tamo i privuklo drvo, ali tek kada sam se penzionisao odlučio sam da nađem sebi zanimaciju, da zaposlim sebe na neki način. Dok sam radio nijesam imao vremena za hobi, a sada slobodnog vremena ne fali pa u mojoj maloj primitivnoj radionici u Dragovoj Luci pravim razne stvari“, priča za “Vijesti“ Kankaraš dok pokazuje vozove, volujska kola i kuće na koje je posebno ponosan.
Kreativnosti mu ne fali, a ni materijala, još samo kada bi prodaja išla bolje. Ali, ne žali se. Bitno je, kaže, da je njemu ispunjen dan i da je zadovoljan onim što napravi.
“Počeo sam prvo da radim starine da me podsjete na selo, a onda su došle i druge stvari. Kućice i vozovi su su ljudima posebno zanimljivi. Ove krupnije stvari kupuju da bi ukrasili dvorišta, mada prodaja ide slabije. Oni koji imaju para nemaju sluha, oni koji nemaju para imaju sluha, te nikako da se to dvoje uklopi. Ali, Ivanine stvari idu dosta dobro. Napravim kutiju, stalak ili šta joj treba, a ona stavi onaj finalni dio i to uljepša“.
Ivana se bavi dekupažomIvana je profesorica ruskog jezika i bavljenje dekupažom, kako kaže, došlo je neočekivano, mada je oduvijek voljela da dekoriše stvari. Sada to radi zajedno sa ocem.
“Dobro nam ide zajednički rad. Nađemo se tu negdje na sredini – ja kažem šta meni treba, on šta je njemu lakše da napravi i tako radimo. Pravim kutije, kase, ogledala, stalke za šminku, flaše, tegle, sve što mi dođe pod ruku a da se ukrasiti. Zadovoljna sam prodajom. Ljude zanima ručni rad jer valjda žele da malo pobjegnu od ‘industrije’“.
Bavljenje dekupažom, kako kaže, predstavlja joj zadovoljstvo, a ideje same naviru. Ponekad i kupci imaju svoje želje, a ona se trudi da svima izađe u susret.
Radi na drvetu i staklu, a ocu pomaže, kako reče, onoliko koliko može.
“Uglavnom je, za njegove radove, ta pomoć u sugestijama – kažem šta mi se sviđa, šta bi mogao da promijeni. Pomažem i fizički onoliko koliko mogu. I tako zajednički uspijevamo da od ničega napravimo nešto“
Bonus video:
