Organizacije civilnog društva (OCD) u Crnoj Gori sarađuju sa državnim i lokalnim vlastima, ali je njihov uticaj na proces donošenja odluka i dalje ograničen, ocjenjeno je u Indeksu održivosti OCD za prošlu godinu.
Index održivoti uradio je USAID, a u izradi i pripremi je učestvovao Centar za demokratsku tranziciju. Index održivosti mjeri koliko je civilni sektor u centralnoj i istočnoj Evropi i Evroaziji napredovao po pitanju pravnog okvira, organizacionih kapaciteta, finansijske održivosti, zagovaranja, pružanja usluga, infrastrukture i javnog imidža.
Civilni sektor u Crnoj Gori je, na skali od jedan (veoma napredan nivo) do sedam (nizak nivo razvoja), dobio ocjenu četiri, a ostvareni napredak OCD-a je na istom nivou kao i 2012. godine, prenosi portal CDT.
U pojašnjenju Indexa održivosti se ocjenjuje da država pokazuje nizak nivo transparentnosti u pogledu saradnje, konsultacija i finansiranja OCD-a.
"OCD posmatraju EU kao glavni izvor finansija, ali samo par OCD su u mogućnosti da upravljaju sredstvima koje dodjeljuje EU".
Kada su u pitanju organizacioni kapaciteti, navodi se da je većina organizacija uslovljena politikom donatora prilagođavajući svoju misiju i aktivnosti kako bi se uklopila u raspoloživo finansiranje.
"Na taj način, aktivnosti OCD stavljaju prioritete donatora ispred potreba svojih korisnika usluga. OCD u velikoj mjeri koriste socijalne mreže kako bi uspostavile komunikaciju sa postojećim i potencijalnim korisnicima usluga", kaže se u Indeksu.
Ocjenjuje se da nevladine organizacije u Crnoj Gori nijesu poboljšale svoje finansijsko upravljanje.
"Iako vodeće OCD imaju jednog ili dva zaposlena angažovana na finansijskom poslovanju, većina organizacija ima slabu praksu u finansijskom upravljanju".
I pored zakonske obaveze da OCD koje ostvaruju godišnji prihod iznad 10.000 eura svoje godišnje finansijske izvještaje objavljuju na sajtu, u dokumentu se naglašava da se toga pridržava samo nekoliko organizacija.
U izvještaju se navodi da su nevladine organizacije prošle godine sproveli brojne zagovaračke aktivnosti u vezi sa izbornim zakonodavstvom, sudstvom, LGBT pravima, pitanjima zaštite životne sredine, ranjivim grupama, transparentnosti vlade, evropskim i evroatlantskim integracijama i drugim temama.
Kada je u pitanju javni imidž, USAID ocjenjuje da civilni sektor i mediji imaju obostrano koristan odnos sa jakim dvosmjernim protokom informacija. »Neke OCD su postale veoma vješte u korišćenju medija kako bi efikasno prenijele javnosti neke od svojih specifičnih ciljeva projekta«.
U dokumentu se navodi da "prošle godine nije bilo prijavljenih slučajeva uznemiravanja OCD, ali su se nastavili napadi i prijetnje novinarima koji blisko sarađuju sa njima, što upućuje na činjenicu da aktivistima OCD prijeti sličan rizik".
Prema Indexu održivosti USAID-a, civilni sektor u Bosni i Hercegovini dobio je ocjenu 3,7, a u Hrvatskoj 3,2. Na Kosovu su nevladine organizacije ocjenjeni sa 3,9 dok su u Makedoniji 3,8. S druge strane, civilni sektor Srbije je dobio ocjenu 4,1.
Bonus video:
