Predlogom dopuna Zakona o državnim i drugim praznicima, koji su predložili poslanici Socijaldemokratske partije (SDP), predviđene su kazne od hiljadu do 20 hiljada eura za preduzeća koja, suprotno zakonskim odredbama, rade u praznične dane.
Predlogom dopuna Zakona, koji je u skupštinskoj proceduri, predviđena je i mogućnost kažnjavanja odgovornih u preduzeću koje krši zakon o državnim i drugim praznicima, od 100 do hiljadu eura. Kazne od 200 do dvije hiljade eura plaćaće preduzetnici, koji budu kršili Zakon.
Predlogom je predviđena i da dozvolu za rad prazničnim danima izdaje državni organ uprave nadležan za poslove ekonomije, odnosno Ministarstvo, u skladu sa kriterijumima i pravilima koja propiše. Nadzor nad primjenom Zakona obavljaće Ministarstvo rada i socijalnog staranja, preko nadležnih inspekcija.
"Preduzeća su dužna da u poslovnim prostorijama, odnosno mjestu obavljanja djelatnosti, imaju dozvolu za rad u praznične dane", navodi se u predloženim dopunama Zakona.
U obrazloženju predloženih dopuna navodi se da je praksa pokazala da postoji problem u primjeni Zakona o državnim i drugim praznicima, jer značajan dio preduzeća radi i za praznike, bez obzira što njihova djelatnost i tehnologija rada to ne zahtijevaju.
Ministarstvo rada i socijalnog staranja smatra da poslodavac ima pravo da organizuje rad za vrijeme državnih i drugih praznika ukoliko to zahtijeva proces rada, ali uz obavezu da angažovanim radnicima isplati dnevnicu uvećanu 150 odsto po satu.
"Nedopustivo je i protivno smislu državnih praznika da na taj dan većina zaposlenih radi, a da im se saglasno važećem Opštem kolektivnom ugovoru (OKU) za rad na praznične dane obračuna zarada uvećana 150 odsto", navodi se u obrazloženju.
Država je, kako se dodaje, propisala neradni dan želeći da obilježi neki važan datum na način što se taj dan neće raditi, a ne time što će dnevnica biti povećana 150 odsto.
Rad tokom prazničnih dana omogućen je jedino preduzećima čija priroda djelatnosti ili tehnologija rada zahtijevaju neprekidan angažman. To se, kako je objašnjeno, ne može odnositi na trgovinu i građevinarstvo, jer ne zahtijevaju neprekidan rad.
Predloženim dopunama se precizira nadležnost organa uprave zaduženog za ekonomiju za davanje dozvole za rad u praznične dane. Ministarstvo će definistai i kriterijume i pravila, na osnovu kojih će određenim preduzećima dozvoliti rad u praznične dane, kao i obim rada i rok važenja dozvole.
Državni praznici u Crnoj Gori su Dan nezavisnosti, koji se obilježava 21. maja i Dan državnosti, 13. jul. Praznici su i Nova godine, 1. januar, kao i Praznik rada, 1. maj. državni i drugi praznici u Crnoj Gori se praznuju dva dana.
Bonus video:
