Rasipništvo

Milioni leže u kablovima, ali ih država ne koristi

Elektroprenosni sistem, Željeznička infrastruktura i Radio-difuzni centar imaju optičku infrastrukturu veću od postojećih telekomunikaciona operatera od čega se koristi svega 0,1 odsto
23 komentar(a)
Ažurirano: 22.02.2019. 09:53h

Unija slobodnih sindikata (USS) predložila je Vladi da umjesto većih poreza, formira novo državnog operatera elektronskih komunikacija i tako dopuni budžet.

Predlog se zasniva na činjenici da Željeznička infrastruktura ima postavljene optičke kablove duž pruge od Bara do granice sa Srbijom, da je Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) optikom povezao sve svoje trafostanice i time stvorio vezu kroz gradove i naselja, a da Radiodifizni centar ima releje koji pokrivaju cijelu teritoriju Crne Gore.

Objedinjavanjem ovog sistema, kojeg sada samo djelično koriste ova državna preduzeća, uz mala ulaganja formirala bi se, prema predlogu, moćna kompanija koja bi mogla pružati sve telekomunikacione usluge građanima i firmama i omogućio brži razvoj informacionih tehnologija u Crnoj Gori.

To rješenje, koja je uradio inžinjer elektronike i telekomunikacija Predrag Boljević, USS je predala premijeru Milu Đukanoviću i ministru finansija Radoju Žugiću. Prema ovom planu već u prvoj godini mogao bi se ostvariti prihod između 10 i 15 miliona eura, a u drugoj godini bi mogao biti i 30 miliona.

Crna Gora ima moćne resurse koje ne koristi: Boljević

"Najbolji vid punjenja budžeta je zahvatanje s realnog i održivog tržišta, a u Crnoj Gori ti atributi sigurno važe za tržište elektronskih komunikacija”, navodi se u dopisu Vladi.

Sindikalci pišu kako je činjenica da na tržištu telekomunikacija i IT sektora, osim u tragovima, nema prisustva crnogorskih privrednika i privrednih subjekata.

“Lavovski dio obrta, predstavlja nekontrolisani odliv finansijskih sredstava iz crnogorskog ekonomskog prostora, za što država ne dobija ništa za uzvrat“, CGES, u kome Vlada drži većinskih 80 odsto vlasništva, posjeduje optički prenosni sistem do svake jedinice lokalne samouprave. Sindikalci navode da su to kapaciteti veći od sva tri telekomunikaciona operatera skupa, ali je 99 odsto neiskorišćeno. Željeznička infrastruktura je u potpunom vlasništvu države, a njen optički sistem ima značajni višak  prenosnih kapaciteta.

Navedeno je i da Radiodifuzioni centar, koji je isto u potpunom vlasništvu države, posjeduje nešto oko 120 potpuno infrastrukturno opremljenih lokacija na visokim kotama i radio-relejne prenosne sisteme s viškovima prenosnih kapaciteta. Uz to, država čuva „zahvaljujući strateškim investicijama i brižnosti strateških investitora na Zavodu za zapošljavanje značajne kapacitete visoko obrazovanog i stručnog kadra sa specijalističkim znanjem i iskustvo iz oblasti elektronskih komunikacionih mreža i informacionih tehnologija“.

Optiku povezati sa radio-difuznim sistemom: Repetitor na Lovćenu

„Navedeni materijalni, tehničko-tehnološki i ljudski resursi koji nam 'nenamjerno' stoje na raspolaganje, opet nažalost jedva da se 0,1 odsto koriste u funkciji stvaranja profita, a još manje u funkciji punjenja budžeta i rješavanja visoke stope nezaposlenosti. Da bi se ti resursi stavili u funkciju stvaranja profita, a time i punjenje budžeta sa tržišta na kome je samo u prošloj godini ukupan obrt prešao 300 miliona eura, potrebna je odluka Vlade o pokretanju novog državnog operatera elektronskih komunikacija, odluka akcionara i dioničara tih privrednih subjekata o stavljanju viška svojih kapaciteta na raspolaganje novom državnom operateru elektronskih komunikacija i konvertovanje tih kapaciteta u vlasnički udio, odluka Vlade o davanju garancija na kredit za nabavku telekomunikacione opreme četvrte generacije mobilne telefonije i vremenski period od četiri do šest mjeseci kao rok pokretanja rada novog mobilnog operatera“, objašnjeno je u dopisu.

Podsticanje znanja i prihod budžetu

Konstatovano je da bi multiplikativni efekti te odluke bili ne samo u domenu finansija već i u domenu razvoja, implementacije i prezentacije znanja, ideja i mogućnosti  crnogorskih građana.

"Zajednički efekti su dugoročan i intenzivan razvoj IT sektora, otvaranje i širenje malog i srednjeg biznisa, a time otvaranje novih visokoprofitnih radnih mjesta u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija. Kao produkt navedenih benefita, samo u prvoj godine, uz predloženu dinamiku realizacije, sveukupan efekat na budžet, sa  velikom izvješnošću, može se očekivati na nivou priliva 10 do 15 miliona eura, dok bi u drugoj godini finansijski efekat punjenja budžeta ne bi bio manji 30 miliona eura.  Naravno ukoliko se pretpostavi dobra namjera svih koji su uključeni u ovaj projekat kroz osmišljen pristup i kvalitetno praćenje Vlade sa akcentom na razvoj svog znanja, ideja i preduzetništva, mogu se očekivati i bočni efekti kroz involviranje domaćeg kapitala sa ovog tržišta na dr uga“, konstatuje se u dopisu.

Galerija