u kampu nezadovoljni

"Svi pričaju o integraciji Roma, a nas niko ne pita šta nam treba"

Pajazitaj: Želimo da sarađujemo sa svima koji imaju iskrenu namjeru da nam pomognu, pa ako u kamp dođu i direktno iz svemira
57 pregleda 10 komentar(a)
Kamp Konik, Foto: Zoran Đurić
Kamp Konik, Foto: Zoran Đurić
Ažurirano: 06.12.2012. 11:09h

Članovi Udruženja Roma i Egipćana sa Kosova u Crnoj Gori traže da ubuduće njihovi predstavnici učestvuju u odlučivanju o vlastitim problemima, jer oni najbolje poznaju svoju kulturu i običaje, ali i svoje probleme.

"Nedopustivo je da UNHCR I CKCG rade projekte za nas, a da nikog od nas ne konsultuju šta nama treba i šta nas sve muči. Oni nas nikad ne pozivaju i nikada se ne konsultuju sa nama kada su u pitanju pojedini 'važni' projekti. Svi pričaju o integraciji Roma i Egipćana u crnogorsko društvo, ali to na ovaj način nije moguće, jer sve što rade, rade mimo nas. Želimo da sarađujemo sa svima koji imaju iskrenu namjeru da nam pomognu, pa ako u kamp dođu i direktno iz svemira", kazao je na konferenciji za novinare predstavnik Roma i Egipćana u Kampu na Koniku Gani Pajazitaj.

Znali smo da se u kontejnere odlaže smeće, a nas su smjestili u nekakve kontejnere, koji više liče na hladnjače. Naša djeca se smrzavaju u kontejnerima, jer nemamo struje. Sada traže od nas da plaćamo stuju, a mi nemamo od čega, jer niko od nas ne radi

"Znali smo da se u kontejnere odlaže smeće, a nas su smjestili u nekakve kontejnere, koji više liče na hladnjače. Naša djeca se smrzavaju u kontejnerima, jer nemamo struje. Sada traže od nas da plaćamo stuju, a mi nemamo od čega, jer niko od nas ne radi", dodao je Pajazitaj.

Djeca koja žive u kampu nijesu u mogućnosti da redovno pohađaju školu, iako su mnoga od njih zainteresovana za obrazovanje.

"Bila sam dobar učenik i rado sam išla u školu, ali sada nemam uslove da završim deveti razred. Moji roditelji su nezaposleni i ne mogu da mi kupe sve što mi je neophodno za školu. Kad odem u školu nemam šta da jedem jer roditelji nijesu u mogućnnosti da mi daju novac za hranu. I moja braća i sestre idu u školu, ali nemamo uslove ni da učimo jer u kontejnerima nema struje i ne možemo da učimo kada padne mrak.

Naša garderoba i obuća je ovih dana mokra jer često pada kiša i nemožemo da je osušimo", kaže Roberta Zorjani, koja je dobila aplazuz od svih prisutnih u maloj sali pres centra.