Istraživanje Građanske alijanse

Skoro polovina ispitanika negativno ocjenjuje rad sudstva

Većina građana smatra da je rad tužilaštva veoma ili uglavnom neefikasan (50,2 odsto), a ključne stvari koje, prema njihovom mišljenju, utiču na rad tužilaca, jesu korupcija (29 odsto) i politička nepodobnost (27,6 odsto)
2527 pregleda 14 komentar(a)
suđenje, sud, Foto: Boris Pejović, Boris Pejović
suđenje, sud, Foto: Boris Pejović, Boris Pejović

Gotovo polovina građana Crne Gore ima negativan stav o sudstvu, dok isto toliko sudija smatra da javnost uglavnom ima povjerenje u njihov rad, pokazuje istraživanje o stavovima sudija i građana o pravosudnom sistemu.

Istraživanje je realizovano monitoring tim Građanske alijanse u periodu od 1. do 25. decembra prošle godine. Istraživanje je realizovalo Udruženje sudija Crne Gore u saradnji sa Građanskom alijansom, kao jednu od kontinuiranih aktivnosti Udruženja sudija predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 - Pravosuđe i temeljna prava.

„Procenat građana koji ima manje ili više negativan stav o sudstvu je 48,26 odsto, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 33 odsto“, navodi se u izvještaju.

Svoj stav o sudstvu građani u velikoj mjeri, 46 odsto, baziraju na iskustvima onih kojima vjeruju, a 41,4 odsto njih na osnovu onoga što su čuli na televiziji i radiju ili onome što su pročitali u novinama, odnosno na tome šta se generalno priča o sudstvu.

Istraživanje pokazuje da je opao procenat onih koji smatraju da sudije uvijek ili uglavnom sude po zakonu, sa 42,3 na 35,6 odsto.

Broj anketiranih građana koji smatraju da sudije ne sude po zakonu ili ne donose zakonite odluke kumulativno je 42,9 odsto.

Da je rad sudstva uglavnom neefikasan, odnosno veoma neefikasan, smatra 53,8 odsto građana, dok 43,7 odsto smatra da je uglavnom efikasan ili veoma efikasan.

„Upoređujući rezultate istraživanja iz prethodnih godina, primjetno je da se procenat građana koji smatraju da je sudstvo uglavnom neefikasno povećava sa 34,9 odsto u 2013. godini na 42,2 odsto u 2015. do 44,4 odsto u 2017. godini“, kaže se u izvještaju.

Na pitanje da li su čuli za Etički kodeks sudija i tužilaca, 43,9 odsto građana je reklo da jeste, a 36 odsto da nije.

Istraživanje je pokazalo da i dalje većina građana, 49,9 odsto, nije upoznata sa radom Komisije za etički kodeks sudija i tužilaca, dok je 20,9 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna ni da ona postoji.

Kumulativno, u odnosu na procenat građana koji su izjavili da su oni ili članovi njihove bliže porodice imali iskustva sa sudom, većina nije bila zadovoljna efikasnošću rada suda u konkretnom slučaju (60,4 odsto).

Ipak, najveći broj ispitanika izjavio je da je uglavnom imao uvid u procedure i način na koje je sud rješavao njihov slučaj (39 odsto), odnosno da je imao uvid u potpunosti (11,9 odsto).

Po mišljenju ispitanika, tri su ključna problema u sudstvu: politika/politički pritisci na sudije, korišćenje veza i poznanstava kao načina pritiska na sudije, korupcija i nepotizam.

Procenat onih koji smatraju da politička nepodobnost ima ili donekle ima uticaja na rad sudstva je i dalje izražen, 58,7 odsto, a isto važi i za korupciju (56 odsto).

Generalno, stav građana prema radu tužilaštva je više negativno ocijenjen.

„Uglavnom negativan, odnosno veoma negativan stav ima 47,4 odsto, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 34,3 odsto“, navodi se u izvještaju. Građani svoj stav o tužilaštvu u velikoj mjeri baziraju na osnovu iskustava onih kojima vjeruju (39,4 odsto) kao i na onome što su pročitali u novinama i čuli u medijima (37,3 odsto).

Većina građana smatra da je rad tužilaštva veoma ili uglavnom neefikasan (50,2 odsto), a ključne stvari koje, prema njihovom mišljenju, utiču na rad tužilaca, jesu korupcija (29 odsto) i politička nepodobnost (27,6 odsto).

Kada su u pitanju stavovi sudija, prema mišljenju većine stanje u sudstvu je uglavnom dobro (72,6 odsto). Oko 67 odsto sudija kazalo je da su zadovoljni funkcionisanjem pravosudnog informacionog sistema (PRIS).

„Međutim, sudije naročito sa sjevera Crne Gore, izrazile su ozbiljne kritike na funkcionisanje ovog sistema, jer je internet konecija slaba i to im u značajnoj mjeri otežava rad“, kaže se u izvještaju.

Navodi se da prekršajni sudovi nijesu povezani na taj sistem, što bi trebalo hitno uraditi.

Na pitanje kako ocjenjuju ulogu drugih organa u sprovođenju pravde i efikasnosti postupka, najveći procenat sudija (70,8 odsto) je odgovorio da doprinose, ali da bi njihovo učešće moralo biti znatno efikasnije.

Prema mišljenju sudija, na usporavanje postupka i efikasnost rada sudova najviše utiču drugi organi državne uprave i lokalne samouprave, policija i ministarstva.

Sudije smatraju da postoji prostor i za unaprjeđenje administrativne i stručne podrške radi povećanja kvaliteta i ažurnosti postupka.

Kumulativno, 69,3 odsto sudija smatra da je postojeća administrativna i stručna podrška nedovoljna.

„Zabrinjava ocjena sudija o postojećim kapacitetima sudskih vještaka i da li one utiču na očekivanja stranaka i suda na kvalitet presuda“, navodi se u izvještaju.

Da postoji deficit vještaka u pojedinim oblastima i da to negativno utiče na kvalitet i efikasnost postupka smatra 58,5 odsto anketiranih sudija, dok 4,7 odsto smatra da uloga vještaka znatno usporava postupak pred sudovima.

„Da javnost uglavnom ima povjerenja u sudstvo smatra 49,1 odsto anketiranih sudija. Kao glavne razloge nepovjerenja javnosti u rad sudstva, sudije vide u dužini trajanja postupka i nedovoljnoj informisanosti građana“, kaže se u izvještaju.

Bitan faktor nepovjerenja javnosti, prema mišljenju sudija, je i subjektivan odnos građana prema sudskim postupcima, kao i njihova lična očekivanja od suđenja.

Navodi se da je za prethodne tri godine Komisija ocijenila 46,2 odsto anketiranih sudija, dok njih 48,1 još još uvijek nije.

Najveći procenat sudija (50,5 odsto) smatra da je izvještavanje medija „uglavnom zadovoljavajuće, sa povremenim neobjektivnim izvještajima“.

Da je izvještavanje zadovoljavajuće i objektivno smatra 13,2 odsto, a da je nezadovoljavajuće i neobjektivno ili uglavnom nezadovoljavajuće smatra 23,1 odsto ispitanika.

Kao prioritetne i hitne mjere za jačanje povjerenja građana u pravosuđe, sudije su, između ostalog, navele izradu, striktno poštovanje Kodeksa i poštovanje načela profesionalnog i nezavisnog postupanja, kao i ponašanje medija, odnosno više informacija o radu sudova u javnosti, agresivniju PR kampanju sudova i više „živih“ kontakata predstavnika medija i sudskih institucija.

Autori istraživanja su u preporukama koje treba da doprinesu većem povjerenju u sudstvo naveli da treba unaprijediti PRIS, kroz obezbjeđivanje stabilne internet konekcije bržeg protoka.

Navodi se da treba povezati prekršajne sudove na PRIS, čime bi se dodatno povezali svi sudovi i olakšala komunikacija i unaprijedilo vođenje statistike.

Preporučuje se da čelni ljudi u pravosuđu treba da iniciraju i unaprijede komunikaciju sa institucijama sistema radi unapređenja funkcionalnog dijela suđenja.

„Prije svega misleći na poštansku i dostavnu službu, centre za socijalni rad, Upravu za nekretnine, Upravu policije koji, po mišljenju sudija, moraju da unaprijede svoju ažurnost i efikasnost postupanja u odnosu na rad pravosudnih institucija i na taj način doprinesu bržem i efikasnijem rješavanju sudskih predmeta“, kaže se u preporukama.

Dodaje se da građani i dalje nijesu u dovoljnoj mjeri upoznati sa Etičkim kodeksom za sudije i državne tužioce, kao ni sa postojanjem Komisije za etički kodeks i način na koji mogu podnijeti prigovor.

Preporučujemo za Vas