Ministar zdravlja Kenan Hrapović i predstavnici Sindikata zdravstva potpisali su danas Izmjene Granskog kolektivnog ugovora prema kojima će se plate zaposlenima u zdravstvu povećati 15,3 odsto.
Hrapović je kazao da će se zarade za zdravstvene radnike povećati za 12 odsto u ovoj godini i za dodatnih tri odsto u 2021, i da će se izmjene primjenjivati od 1. marta.
„Procjena potrebnih dodatnih sredstava za zarade za ovu godinu iznosi 9 miliona i 37 hiljada eura. Neophona sredstva planirana su Zakonom o budžetu za 2020. godinu u okviru tekućeg Budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje. Za 2021. godinu procijenjeno je da su potrebna dodatna sredstva u iznosu od 2 miliona 973 hiljade eura na godišnjem nivou“, naveo je Hrapović.
Ukupno povećanje budžeta za zarade za zaposlene u zdravstvu u 2021. godini iznosi 12 miliona i 10 hiljada eura.
„Ubijeđena sam da svi u državi razumiju i podržavaju ovakvu odluku Vlade kada je zdravstveni sistem u pitanju. Siguran sam da shvatamo značaj ovakve odluke Vlade, a posebno u kontekstu globalnih dešavanja koja se tiču migracija i kretanja ljekara i medicinskog osoblja koje je prisutno u cijeloj Evropi i šire. Smatram da je ovo odgovoran odnos Vlade i na takve izazove“, kazao je Hrapović.
On je podsjetio na višemilionska izdvajanja u Stambenu zadrugu Zdravstvo, višemilionska plaćanja nekoliko stotina specijalizacija i supspecijalizacija za ljekare, ulaganje stotine hiljada eura u stalno usavršavanje zaposlenih, višemilionska ulaganja u rekonstrukcije i adaptacije zdravstevnih ustanova, kao i na višemilionsku nabavku medicinske opreme.
„Sve ove aktivnosti su dokaz da Vlada i Ministarstvo zdravlja vode odgovornu politiku prema zaposlenima u zdravstvu, jer su sve ovo značajna kako posredna tako i direktna ulaganja u podizanje standarda zaposlenih u zdravstvenom sistemu. Vjerujem da će Vlada i u narednom periodu nastaviti sa opredjeljivanjem sredstava za povećanje zarada zaposlenih ne samo u zdravstvenom sistemu, već i u svim ostalim resorima državne uprave“, istakao je Hrapović.
Predsjednica Sndikata zdravstva pri Savezu sindikata Crne Gore (SSCG), Ljiljana Krivokapić, kazala je da je traženo 30, ali da su u granicama mogućeg koeficijenti povećani za 12 odsto u ovoj godini za sve zaposlene, osim za izvršne direktore.
„Cilj nam je da naše zarade budu kao što su prepoznate sa istim nivoom zanimanja u Zakonu o zaradama u javnom sektoru, tj. da bude 16, 18 i 20. I nadam se da će dinamikom i strategijom daljeg uvećanja do tog koeficijanta brzo doći“, rekla je Krivokapić.
Ona je istakla da se mnogo radilo u zdravstvu u posljednjih nekoliko godina.
„To je evidentno, u infrastrukturi, opremi, edukaciji. A sada smo u fokus, kao sindikat, htjeli da stavimo zaposlenog. Zaposleni u sistemu zdarvstva ne mogu biti zadovoljni, ali se trudimo da bude što više zadovoljnih. I naravno naš zadatak je da ubuduće iskontrolišemo sva primanja u sistemu zdravstva“, poručila je Krivokapić.
Predsjednik Sindikata zdravstva pri Sindikatu zaposlenih u zdravstvu Crne Gore, Nebojša Radonjić, smatra da je povećanje zarada jako korektno.
„Ovim povećanjem nadam se da će se odliv kadra, koji se često pominje u medijima, smanjiti. Mada, naši podaci pokazuju da tog odliva u ovom momentu praktično i nema. Prevelikog odliva ja u ovom momentu ne vidim. Zadovoljni smo, a bićemo zadovoljniji i srećniji kada bude donijet posebni Kolektivni ugovor samo za Klinički centar Crne Gore“, rekao je Radonjić.
Predsjednik Sinidkata zdravstva pri Uniji slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG), Vladimir Pavićević, kazao je da su u tom sindikatu i zadovoljni i nezadovoljni.
„Pregovori su bili jako dugi i teški. Bilo je dosta razgovora sa predstavnicima Vlade i sa premijerom i nakon dugih i teških pregovorima dogovorilo se ovo povećanje koeficijenata. Teško je zaposlenima objasniti o kakvom se povećanju radi dok ne vide plate na kraju mjeseca. Dakle, martovska zarada će biti uvećana za ove koeficijente“, kazao je Pavićević.
On je poručio da očekuje da se tokom ove godine steknu uslovi da se neki parametri Granskog kolektivnog ugovora poboljšaju „na zadovoljstvo zdravstvenih radnika“.
Prema njegovim riječima, medicinska sestra sa 20 godina staža do sada je primala 380 eura, a sa uvećanjem će primati oko 430, a 2021. godine će primati skoro 450 eura.
„Pričam o osnovnim zaradama, bez prekovremenog rada i svih drugih dodataka. Što se tiče sestara sa višom, visokom stručnom spremom, zarade će ići i do 600 eura. Što se tiče doktora medicine, oni su do sada imali 540 eura, a sada će sa ovim uvećanjem imati od 600 do 620 eura zavisi od godina staža“, kazao je Pavićević.
Što se tiče specijalista, kako je rekao, oni sa 20 godina staža su do sada imali od 720 do 760 eura, a sada će imati od 820 do 860 eura.
„Supspecijalista sa 20 godina staža je do sada imao osnovnu zaradu oko 840 eura, a sada će imati oko 950 eura“, naveo je Pavićević.
Na pitanje novinara da li smatraju da će povećanje zarada biti dovoljno da spriječi odlazak kadra u inostranstvo i da li se sa odlukom o povećanju zarada zakasnilo, Hrapović je kazao da nema značajnijeg odlaska kadra iz zdravstevnog sistema.
„Vlada Crne Gore i Ministarstvo zdravlja nastoje da obezbijede adakvatne i povoljne uslove za rad i napredak svih u svim zdravstvenim ustanovama i to je evidentno. I to naši doktori prepoznaju. Oni vjeruju u crnogorski zdravstveni sistem. I podatak da je veliki broj doktora iz drugih zemalja došlo da radi kod nas pokazuje da i oni vjeruju u crnogorski zdravstveni sistem“, rekao je Hrapović.
Krivokapić je kazala da je odlazaka van zemlje bilo i da će ih biti, ali „mi smo tu da kažemo ostajte ovdje iz razloga što ćemo se boriti da stvorimo uslove da budete zadovoljni“.
Pavićević je rekao da mladi kadar ima mnogo mogućnosti da ide u inostranstvo i da je pored zarada potrebno raditi na poboljšanju svih drugih uslova rada.
Novinari su Hrapovića pitali šta konkretno za crnogorsko zdravstvo znači što je Svjetska zdravstvena organizacija juče proglasila globalnu opasnost od epidemije korona virusa i da li će biti pojačane kontrole.
On je odgovorio da je zdravstveno stanje svih osoba koje su stavljenje pod zdravstveni nadzor dobro i bez znakova i simtoma respiratornih infekcija i da se preduzimaju intenzivnije mjere nadzora.
Bonus video:
