INTERNA ANKETA DPNCG

"Većina kolega smatra da nemamo svijest o značaju slobode medija"

Na pitanje da li država poštuje slobodu medija, anketirani su uglavnom odgovorili odrečno, a samo je nekoliko učesnika odgovorilo potvrdno, objašnjavajući da je to samo deklarativno
563 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock

Novinari, snimatelji i fotoreporteri nijesu dovoljno svjesni važnosti slobode medija, a država je ne poštuje ili to radi samo deklarativno. Da bi se stanje promjenilo novinar, snimatelji i fotoreporteri moraju biti solidarni i zajednički raditi na podizanju profesionalizma, dok država treba da stvori uslove i poštuje ono za šta se samo deklarativno zalaže - za slobodu medija.

To je rezime interne ankete koju je Društvo profesionalnih novinara (DPNCG) minule sedmice sprovelo među svojim članovima, uoči današnjeg Svjetskog dana slobode medija.

"Kolege su odgovarale na sljedeća pitanja: Da li novinari u Crnoj Gori imaju svijest o značaju slobode medija i da li država poštuje slobodu govora; Da li se borimo dovoljno za naša prava i da li smo solidarni; Šta bi trebalo da radimo da se stvari mijenjaju na bolje, a šta da očekujemo od države? Da li bi nam povećanje plata pojačalo samopouzdanje da se borimo za naša prava. Većina kolega smatra da nemamo svijest o značaju slobode medija, dok je manji dio rekao da je ima samo dio nas", navode iz DPNCG.

Na pitanje da li država poštuje tu slobodu, anketirani su uglavnom odgovorili odrečno, a samo je nekoliko učesnika odgovorilo potvrdno, objašnjavajući da je to samo deklarativno.

“Ni novinari, makar veći dio, ni javnost, nemaju dovoljno svijesti o slobodi medija, a pojedini među nama nemaju ni ličnu slobodu, što se odražava na kvalitet izveštavanja”, jedan je od prikupljenih odgovora.

“Da i ne. Mi novinari koji smo duže vrijeme u ovom poslu imamo svijest o značaju slobode medija, ali se za nju jako teško izboriti. Što se tiče poštovanja slobode govora, ne mislim da je na visokom nivou, ali mišljenja sam da smo mi krivi u velikoj mjeri za to, jer se veoma često događa da upravo novinari pod slobodu govora "zamotavaju" mnogo toga, te da neki pod "izgovorom" slobode govora plasiraju često dezinformacije i "seoska naklapanja"”, naveo je jedan od anketiranih.

Većina vjeruje, kako navode iz DPNCG, da bi uvećanje zarada, koje je većina ocijenila ponižavajućim za profesiju od javnog interesa, ulilo samopouzdanje kolegama

"Upitani da li se dovoljno borimo za svoja prava i da li bi nam povećanja zarada dalo kuraži za to, koleginice i kolege su nezadovoljne koliko su novinari, snimatelji i fotoreporteri angažovani u borbi za svoja prava. Većina vjeruje da bi uvećanje zarada, koje je većina ocijenila ponižavajućim za profesiju od javnog interesa, ulilo samopouzdanje kolegama. Dio anketrianih odgovorio je odrečno, navodeći da im plata nije uvećavana 10 godina ali da   se ne libe da kažu šta imaju I da traže svoja prava", saopštili su iz DPNCG.

U odgovorima se, kako dodaju, navodi da bitka za slobodu medija počinje najprije u redakcijama.

“Povećanje plata i uopšte standarda novinara/ki, ne samo što će povaćati samopouzdanje, već će uticati na to da u ovoj profesiji ostaju oni koji će svoj posao obavljati profesionalno, a podići će i njen ugled i značaj i učiniti je primamljivijom za mlade. Bolji materijalni položaj povećava i motivaciju u svakom smislu. Sa boljim standardom naša profesija više se uvažava, te jača motivacija svakog od nas da radi u korist javnog interesa i ukaže kako na anomalije u društvu tako i na pozitivne primjere. Doduše, integritet i profesionalnost neće se pojaviti sa više novca, ali će svakako biti bolja osnova za ostanak u profesiji i profesionalan rad u javnom interesu,” jedan je od odgovora.

Kolege se, kako navode iz DPNCG, slažu da je podjeljenost medija i nesolidarnost velika prepreka za kvalitetnije novinartsvo i slobodu govora.

“Novinar koji nije spreman i hrabar ili da se izbori za svoja prava, ili jos gore ako svoja prava ne razumije ne može u svojim tekstovima prikazati objektivno tuđi problem ili pravo. Prosto nije prirodno da ste hrabriji da se založite za druge više nego za sebe,” smatra jedna učesnica ankete.

Jedan od anketiranih ukazao je na problem koji imaju fotoreporteri i snimatelji, a koji je proizvela država dok redakcije to mirno promatraju:

“Nemamo pristup događajima od javnog značaja već je sve prisutnija praksa da fotografi vladinih i ostalih institucija rade posao fotoreportera. Razlika između fotoreportera i fotografa je ogromna jer je fotoreporter obučen da  fotografijom izvještava objektivno i bez cenzure sa događaja od bitnog značaja za javnost, dok fotografi nemaju tu obavezu. Njihov posao je da zadovolje komercijalne apetite poslodavca,- države, tako da te fotografije prije objavljivanja prolaze kroz cenzuru. Redakcije svih medija objavljuju takve fotografije i time daju podršku cenzuri. Iste te redakcije su smanjile broj fotoreportera za skoro 50 odsto od kada je počela ta praksa, zato mediji svojim činjenjem  prihvataju takvu situaciju”.

Jedno od pitanja je bilo i "šta bi trebalo da radimo da se mijenjaju stvari nabolje, šta očekujemo od države":

“Od države ne očekujem ništa, osim da nastave da se foliraju kako se zalažu za nas. Mi treba da radimo na podizanju kvaliteta, poboljšanju međusobnih odnosa ne bi li postigli da vratimo novinarstvo na poziciju koja mu pripada”, smatra jedan anketirani.

Većina je odgovorila negativno kada je u pitanju očekivanje od države. U nekim od odgovora navodi se:

-Treba da se svim sredstvima borimo za svoja prava, koristeći privilegiju da smo u javnom prostoru, da su nam dostupni izvori, informacije... Od države tražimo da deklarativnu opredeljenost sprovede u  praksu, da se ne meša u posao medija, da ih ne potkupljuje, pritiska, opstruira.  Da medijski posao ostavi profesionalcima i da ga zakonski uredi kako bi svi imali jednake mogućnosti i uslove.

Takođe, da uloži napore da se istraže napadi na novinare koji predstavljaju ozbiljnu preprepreku za rejting države a posebno za rad novinara. Ako nemaju pravnu sugurnost i znaju da ih zakon neće zaštiti, novinari će naravno raditi posao tako da ne daju maksimalno od sebe, kalkulišući smiju li i kome smiju da se zamjere.

- Treba iznova i iznova da se edukujemo, usavršavamo i uopšte radimo na tome da budemo bolji. Na taj način pomoći ćemo državi da bude bolja, a za početak od nje treba da očekujemo da počne da štiti novinare koji rade pridržavajući se profesionalnih standarda i etike, a da sankcioniše one pojedince i strukture koji medije koriste kao alatke za odbranu privatnih interesa.