Crna Gora, Hrvastka, Slovenija, BiH, Srbija, Albanija, Makedonija, Kosovo, Grčka i Bugarska će uskoro zajedno aplicirati za sredstva za glavni projekat Međunarodnog instituta za održive tehnologije na prostoru Jugoistočne Evrope.
U Trstu su danas predstavljena idejna rješenja za dvije varijante Međunarodnog instituta na nivou zemalja Jugoistočne Evrope - Četvrta generacija Sinhrotronskog izvora zračenja i Hadronska kancer terapija i istraživanje u biomedicini pomoću protona i težih jona. Za realizaciju jedne opcije potrebno je između 150 i 200 miliona eura.
Ministar nauke Sanja Damjanović optimista je da države zajedničkim radom mogu ostvariti obje opcije i tako postati konkurentne ostatku Evrope.
“Veliki naučni projekti koštaju koštaju i do milijardu eura, pa 150 ili 200 miliona nije velika suma jer nam garantuje izvrsnost i konkurentnost ostatku Evrope. Garantuju i naučno-tehnološku transformaciju naših društava, a uticaće i na razvoj ekonomije, povećanje životnog standarda, smanjenje nezaposlenosti – atraktivni poslovi za mlade ljude, spriječiti odliv talenta, a vratili bismo i one ljude koji su napustili region“, kazala je Damjanović na Forumu u Trstu.
Forum o Međunarodnom institutu na prostoru Jugoistične Evrope okupio je 100 učesnika iz cijelog svijeta.
Prema njenim riječima, zemlje Jugoistočne Evrope očekuju podršku Evropske unije jer budući Institut nije nacionalni, već evropski projekat.
„Očekujemo podršku, u prvom redu Evropske komisije. Svi znamo da je ovom regionu potrebna finansijskaa pomoć. U pitanju nije nacionalni, već evropski projekat, pa je moguće vjerovati da najviše finansija dođe iz EU fondova. Od EK očekujemo i smernice kojim putem ići – kako aplicirati za donacije, jer je sljedeći korak izrada glavnog projekta. Raduje da ćemo dobiti podršku od Međunarodne agencije za atomsku fiziku (IAEA), a prvi benefit njihove pomoći će biti edukacija. Pominjali su pola miliona, ali se nadamo većoj sumi“, naglasila je Damjanović.
Dodala je da zemlje Jugoistočne Evrope imaju potrebne kadrovske kapacitete:“ Postoji kapacitet, ali je potrebno povezati ljude iz regiona, da zajedno idemo u istom smjeru“.
Predstavnik EK za istraživanje i inovacij Robert Jan Smits smatra da region zapadnog Balkana zahtijeva jaku naučnu instituciju, što zavisi i od “snažne podrške nacionalnih vlada”.
„Nijesam ovdje kako bih vam rekao koju od dvije opcije da odaberete, već da vas saslušam i podržim, da sagledam mogćnosti na koji način EK može pružiti pomoć“, kazao je on.
Istakao je da su studije pokazale da je, prije ekonomske krize, nauka značajno doprinosila evropskoj ekonomiji.
„Rast evropske ekonomije je bio proizvod naučnih inovacija. Zbog toga je Evropska unija (EU) postavila nauku visoko na političkoj agendi. Zemlje zapadne Evrope, ali i Skandinavije ulažu tri odsto nacionalnog bruto proizvoda jer znaju kolika je moć znanja“, pojasnio je Smits.
Nijesam ovdje kako bih vam rekao koju od dvije opcije da odaberete, već da vas saslušam i podržim, da sagledam mogćnosti na koji način EK može pružiti pomoć.
Direktor IAEA za Evropu Martin Kraus pojasnio je da ta gencija može pomoći zemljama zapadnog Balkana na nekoliko nivoa.
„Najprije treba osnažiti mlade profesionalce kroz treninge i razmjene. Tek tada treba osnivati institut. Tu IAEA može pomoći sa oko pola miliona eura. Ako želite da izgradite održive istraživačke kapacitete instituta, neophodno je da imate održive finansije. Međutim, tu je i pitanje političke volje. To što su na ovom forumu predstavnici svih osam zemalja zapadnog Balkana dokazuje da postoji jaka volja za napretkom u ovoj oblasti“, poučio je Kraus.
Napomenuo je da izgradnja Međunarodnog naučnog instituta mora da počiva na razumijevanju i kompromisima.
„Ne smijemo dozvoliti da nam ego stoji na putu“, zaključio je Kraus.
Bonus video:
